USTAVNI SUD

KI81/20, podnosilac zahteva: Arbër Shkreli, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 457/2019 od 30. januara 2020. godine

KI81/20, rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno 20. maja 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, pogrešno tumačenje zakona, neprihvatljiv zahtev.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava rešenje [Rev. br. 457/2019] Vrhovnog suda Kosova od 30. januara 2020. godine.

Okolnosti ovog slučaja su povezane sa odlukom [br. 10697] KEDS-Distrikt u Peći, koji je u svojstvu poslodavca suspendovao podnosioca zahteva sa posla, do druge odluke, zbog ozbiljne povrede dužnosti propisane u članu 6, stav 6.1, pod-stav (a), (j), (n) i (p) Disciplinskog kodeksa KEDS-a. Poslodavac je nakon toga prekinuo radni odnos sa podnosiocem zahteva. Nakon žalbe poslednje navedenog kod poslodavca, poslodavac je odbio žalbu, kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev Osnovnom sudu u Peći, tražeći da se poništi odluka poslodavca i da se podnosilac zahteva vrati na posao, kao i naknadu izgubljenih ličnih dohodaka. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, obavezujući poslodavca da vrati podnosioca zahteva na posao i da mu nadoknadu izgubljene lične dohotke. Nakon žalbe poslodavca Apelacionom sudu, poslednje navedeni je odbio žalbu, kao neosnovanu. Poslodavac je zatim izjavio reviziju Vrhovnom sudu. Vrhovni sud je delimično usvojio reviziju, kao osnovanu, odlučivši da odbije, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca za povratak na posao, ukinuo je presudu Osnovnog suda u Peći, vraćajući na presuđivanje deo koji se odnosi na tačke III, IV i V izreke poslednje navedenog; i odbio je, kao neosnovanu, reviziju poslodavca zbog poništaja, kao nezakonite, presude Osnovnog suda u vezi sa odlukom poslodavca [br. 11040] od 23. decembra 2015. godine.

Podnosilac zahteva osporava ove zaključke pred Sudom, navodeći povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava.

Podnosilac zahteva je u suštini navodio pred Sudom pogrešnu primenu procesnog i materijalnog prava, navodeći da je presuda Vrhovnog suda nezakonita i kontradiktorna, osporena odluka je proizvoljna, zato što se ističe da je ugovor o radu podnosiocu zahteva istekao, dodajući da se u njegovom slučaju nije primenila odredba člana 10. Kolektivnog ugovora i da je Vrhovni sud prilikom odlučivanja bio pristrasan.

Sud je, nakon ocene navoda podnosioca zahteva, utvrdio da su svi redovni sudovi razmotrili i obrazložili njegove navode.

Shodno tome, primenjujući i standarde svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, Sud je utvrdio da je zahtev neprihvatljiv, jer su navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava očigledno neosnovani  zbog „očiglednog ili evidentnog odsustva povrede”, i samim tim, neprihvatljiv, u skladu sa stavom 7, člana 113. Ustava, članom 48. Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.