USTAVNI SUD

KI131/22, podnosilac zahteva: Zlatan Krstić, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosovo Pml. br. 46/2022 od 23. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, legalitet i proporcionalnost u krivičnim postupcima, nepristrasan sud

Sud skreće pažnju na navode podnosioca zahteva da su mu odlukama redovnih sudova povređena prava zagarantovana članom 31. Ustava, odnosno (I) u pogledu načela nepristrasnosti suda; i (ii) navoda o nepravilnom izvođenju dokaza; i (II) navoda o povredi člana 33. Ustava u smislu načela legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima.

Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer se (I) navodi podnosioca zahteva o nepristrasnosti sudija Apelacionog suda ne smatraju objektivno opravdanim, jer (i) su odluke sudija A.B. i B.A, za produženje pritvora odluke kojima nije utvrđena krivica ili nevinost ili prava i obaveze podnosioca zahteva; (ii) u spisima predmeta nema ničega što ukazuje na to da su sudije A.B i B.A. izrazile neprijateljski stav ili zlu volju prema podnosiocu zahteva; i da (iii) sudije A.B i B.A. nisu ranije izrazile mišljenje o krivici podnosioca zahteva, što bi kompromitovalo krivični proces protiv njih.

Pored toga, što se tiče navoda podnosioca zahteva u vezi sa izvođenjem dokaza, Sud je, u skladu sa svojom konsolidovanom sudskom praksom, istakao da je stvar koju treba razmotriti da li je postupak, uključujući i način prikupljanja dokaza, kao i u onim slučajevima u kojima se sumnja na povredu nekog drugog prava zaštićenog Konvencijom, prirode ove povrede. Stoga, nije u funkciji Ustavnog suda da se bavi navodnim greškama u primeni relevantnih zakona za koje se navodi da su ih počinili redovni sudovi, ako tom primenom nisu povređena prava i slobode zaštićene Ustavom i Konvencijom. On sam ne može da oceni zakon koji je doveo dotle redovni sud da usvoji jednu umesto neke druge odluke. Da je drugačije, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo prekoračenjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti. Stoga, Sud je zaključio da su postupci u celini bili pravični, uključujući i način na koji su iskazi prihvaćeni. Konačno, navodi u vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva o povredi člana 33. Ustava se proglašavaju kao očigledno neosnovani, jer su ti navodi kvalifikovani kao navodi koji spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda. Shodno tome, navodi podnosioca zahteva se proglašavaju neprihvatljivim, kao očigledno neosnovanim, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.