USTAVNI SUD

KI71/20, Podnosilac zahteva: Etem Arifi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 380/2019 od 30. januara 2020. godine

KI71/20, rešenje o nprihvatljivosti od 23. septembra 2020. godine, objavljeno 28. oktobar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravna sigurnost, očigledno neosnovan

Osnovni sud u Prištini je presudom PKR. 740/16 oglasio podnosioca zahteva krivim za izvršenje u saizvršilaštvu krivičnog dela “Prevara u vezi subvencije” iz člana 336 stav 3 Krivičnog zakona Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK), u vezi sa članom 31. KZRK-a, i osudio ga na kaznu zatvoru u vremenskom trajanju od2 (dve) godine, pod uslovom da u roku od 3 (tri) godine ne izvrši neko drugo krivično delo. Osnovni sud u Prištini je takođe obavezao podnosioca zahteva i drugog osuđenog [B.G.] da solidarno nadoknade prouzrokovanu štetu  od: (i) 22.900 evra– Ministarstvu rada i socijalne zaštite; i (ii) 2.749 evra–Kancelariji premijera. Naložena naknada treba da se plati u ratama u roku od 6 (šest) meseci. Što se tiče optužbe za izvršeno krivično delo “trgovina uticajem”, iz člana 431 stav 1 i KZRK-a, Osnovni sud po ovom pitanju je oslobodio podnosioca zahteva od te optužbe. Nakon žalbe podnosioca zahteva i Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, Apelacioni sud je preinačio presudu Osnovnog suda u Prištini u osuđujućem delu u vezi sa odlukom o kazni i obavezi o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, tako da je Apelacioni sud utvrdio da se u postupcima optuženih formiraju elementi krivičnog dela prevara u vezi subvencije iz člana 336,stav 3 u vezi sa stavom 2 i 1, člana 31. KZRK-a i za ovo krivično delo osudio podnosioca zahteva sa 1 (jednom) godinomi 3 (tri) meseca zatvora, dok je što se tiče oslobađajućeg dela u vezi sa podnosiocem zahteva poništio odluku i stvar vratio istom sudu na presuđivanje. Nakon zahteva za zaštitu zakonitosti koju je podneo podnosilac zahteva, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti, poništavajući presudu Apelacionog suda i vratio stvar na presuđivanje zbog učešća sudije koja je trebala da bude isključena. Osnovni razlog zbog kojeg je Vrhovni sud odlučio da usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan bio je upravo učešće sudije koji je u postupku potvrđivanja optužnice u Apelacionom sudu trebao biti isključen.

Apelacioni sud je, postupajući u presuđivanju, isto odlučio kao u svojoj prvoj presudi, osim u tački II kojom je odlučio da se podnosilac zahteva i [B.G], obavezuju da nadoknade Ministarstvu rada i socijalne zaštite u ime nastale štete iznos od 22.900 evra, a Kancelariji premijera Republike Kosovo-Kancelariji za zajednice iznos od 2.749 evra, sve u roku od 3 meseca. Nakon drugog zahteva za zaštitu zakonitosti, koji je podneo podnosilac zahteva, Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac zahteva u Sudu navodi da je osporena odluka doneta uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Podnosilac zahteva, u suštini, pred Sudom tvrdi da se povreda njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje desila zbog: (i) povrede načela pravne sigurnosti; (ii) odsustva obrazloženja sudskih odluka, (iii) neprisustva podnosioca zahteva na sednici razmatranja u Apelacionom sudu.

Podnosilac zahteva je pred Sudom tražio i uvođenje privremene mere.

Kao prvo, u vezi sa prvim navodom podnosioca zahteva o povredi načela pravne sigurnosti, a koji se odnosi na njegov navod o povredi načela Reformato in Peius od strane Apelacionog suda, koji je presudom PAKR. br. 328/19 od 20. avgusta 2019. godine, rok za naknadu prouzrokovane štete smanjio sa 6 na 3 meseca, Sud je utvrdio da je podnosilac zahteva ovaj navod po prvi put pokrenuo pred Sudom. Takođe u vezi sa navodom koji je podnosilac zahteva pokrenuo u zahtevu za zaštitu zakonitosti u Vrhovnom sudu protiv odluka sudova nižeg stepena, sa navodom da je počinjena povreda krivičnog zakona kada je reč o vremenu izvršenja krivičnog dela, kao bitnog elementa slike krivičnog dela i zloupotrebe zakona, Sud je ocenio da je Vrhovni sud tačno razjasnio ovaj navod podnosioca zahteva u obrazloženju presude PML. br. 380/2019 od 30. januara 2020. godine.

U pogledu navoda da odluka nije obrazložena, Sud je na osnovu svoje prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava ocenio da podnosilac zahteva nije dokazao i nije dovoljno potkrepio svoje navode da su postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da je osporenom presudom povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Kao treće, u vezi sa navodom podnosioca zahteva o njegovom odsustvu na saslušanju u Apelacionom sudu, Sud je utvrdio da je navod podnosioca zahteva neosnovan.

Shodno tome, Sud je shodno članu 113.7 Ustava, članu 20. Zakona i na osnovu pravila 39 (2) i 57 (5) Poslovnika odlučio da zahtev proglasi neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da odbije zahtev za privremenu meru.