Rešenje

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 253/2019 od 30. septembra 2019. godine

br. predmeta KI 239/19

Preuzimanje:
Sažetak

KI239/19, Podnosilac zahteva: Hakif Veliu, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 253/2019 od 30. septembra 2019. godine

 

KI239/19, rešenje o neprihvatljivosti od 10. februara 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za privremenu meru, neprihvatljiv zahtev, načelo kontradiktornosti, načelo jednakosti oružja, nepostojanje obrazložene sudske odluke, pretpostavka nevinosti  

  1. Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa tim da je podnosilac zahteva, 2015. godine, optužen od strane Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo (u daljem tekstu: STRK) da je u saizvršilaštvu, u svojstvu službenika za nabavke pri Univerzitetu u Prištini, radi sticanja protivpravne imovinske koristi za kompaniju za prevođenje knjiga (kompanija ISN), sa kojom je Univerzitet zaključio ugovor, “falsifikovao originalni ugovor”, nakon čega je došlo i do izmene ugovora, čime je kompaniji omogućena veća imovinska korist za istu količinu usluga. Dana 1 decembra 2017. godine, Osnovni sud u Prištini, Odeljenje za teška krivična dela je presudom PKR. br. 432/15, oglasio podnosioca zahteva krivim za izvršenje krivičnog dela “prevara pri vršenju službene dužnosti“ u saizvršilaštvu iz člana 341. stav 3. u vezi sa članom 23. Privremenog krivičnog zakona Kosova i kao rezultat toga, osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od šest (6) meseci, pri čemu mu je kaznu zatvora zamenio novčanom kaznom u iznosu od 10.000 (deset hiljada) evra. U nastavku, Osnovni sud je takođe obavezao okrivljene, uključujući i podnosioca zahteva da Univerzitetu u Prištini solidarno nadoknade štetu u iznosu od 70.131,27 evra. Podnosilac zahteva je protiv presude Osnovnog suda izjavio žalbu Apelacionom sudu (i) zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona; (ii) zbog odluke o kazni; i (iii) u odnosu na odluku o imovinskopravnom zahtevu što se tiče Univerziteta u Prištini. S druge strane, STRK je svojom žalbom tražio da se preinači odluka o kazni. Apelacioni sud je presudom [PAKR br. 27/2018] usvojio žalbu koju je izjavio podnosilac zahteva u delu koji se odnosi na imovinskopravni zahtev i uputio Univerzitet u Prištini, u svojstvu oštećenog u građansku parnicu, dok je preostali deo žalbe odbio kao neosnovan. Apelacioni sud je takođe usvojio i žalbu STRK-a u odnosu na odluku o kazni, i osudio podnosioca zahteva na kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine. Kao rezultat zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac zahteva podneo Vrhovnom sudu, a kojim se, između ostalog, žalio zbog neodržavanja sednice Žalbenog veća, Vrhovni sud je presudom Pml. br. 238/2018 od 5. oktobra 2018. godine, usvojio, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac zahteva i ukinuo presudu Apelacionog suda i vratio predmet istom sudu na ponovno odlučivanje. U postupku ponovljenog odlučivanja, Apelacioni sud je presudom PAKR. br. 528/2018 od 16. aprila 2019. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda od 18. decembra 2017. godine. Podnosilac je u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo: (i) bitne povrede zakona o krivičnom postupku iz člana 384. stav 1. podstav 1.12 ZKPK-a; i (ii) povredu krivičnog zakona. Dana 30. septembra 2019. godine, Vrhovni sud je presudom [Pml. br. 253/2019] odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac zahteva.

 

  1. Podnosilac zahteva je u vezi sa gore navedenim utvrđenjima redovnih sudova naveo da su povređena njegova prava zagarantovana članom [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP). Podnosilac zahteva je u suštini tvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda u njegovom slučaju povređeno: I. načelo kontradiktornosti i načelo jednakosti oružja u postupku, (i) kao rezultat njegove neobaveštenosti o dopisu državnog tužioca, i (ii) načelo jednakosti oružja zbog neprihvatanja dokaza od strane redovnih sudova; II. načelo pravne sigurnosti u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku; kao i III. načelo pretpostavke nevinosti i “posebne odbrane”.

 

  1. Sud je, nakon ocene navoda podnosioca zahteva, primenjujući i standarde sudske prakse Suda i Evropskog suda za ljudska prava, u pogledu načela kontradiktornosti i jednakosti oružja, nepostojanja obrazložene sudske odluke i načela pretpostavke nevinosti i nedostatka “posebne odbrane”, kao načela i garancija koje su zajamčene članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP, utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer je: I. navod koji se odnosi na (i) povredu načela kontradiktornosti i jednakosti oružja u postupku kao rezultat njegovog neobaveštavanja o dopisu državnog tužioca, očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno članovima 47. i 48. Zakona i stavom (2) pravila 39. Poslovnika; takođe, navod koji se odnosi na (ii) povredu načela jednakosti oružja zbog neprihvatanja dokaza od strane redovnih sudova je neprihvatljiv kao rezultat neiscrpljivanja pravnih sredstava u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39. Poslovnika; navod o povredi načela pravne sigurnosti u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno članovima i 48. Zakona i stavom (2) pravila 39. Poslovnika; i III. navod o povredi načela pretpostavke nevinosti i “posebne odbrane” je neprihvatljiv kao rezultat neiscrpljivanja pravnih sredstava u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava  (1) pravila 39. Poslovnika.

podnosiocu:

Hakif Veliu

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Krivični