USTAVNI SUD

KI230/21, Podnosilac: Global Trade-af, D.O.O., Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, ARJ-UZVP-br. 45/2021 od 28. aprila 2021. godine

KI230/21, Presuda od 26. jula 2022. godine, objavljena 5. septembar 2022. godine

Ključne reči: pravno lice, Zakon o poreskoj administraciji i postupcima, povreda prava na pravično i nepristrasno suđenje, neobrazložena odluka

Spor je bio pokrenut nakon procedure ponovne procene od strane Carine Kosova robe prijavljene za carinjenje od strane podnosioca zahteva, koju je uvozio od kineske kompanije „Kompanija BAI LEE“. Odluku o ponovnoj proceni je osporio podnosilac zahteva u drugom stepenu u Carini Kosova, koja je potvrdila odluku prvog stepena, utvrđujući, između ostalog, da vrednost prijavljene robe nije se pokazala kao stvarna vrednost plaćena za robu u svrhu uvoza. Podnosilac zahteva je osporavao ove odluke pred redovnim sudovima, koji su potvrdili konstatacije Carine Kosova. Tokom sudskih postupaka, ročište saslušanja je održano pred Osnovnim sudom ali ne i pred Apelacionim sudom. Stoga, između ostalog, sporna je bila obaveza Apelacionog suda za održavanje ročišta saslušanja, pitanje koje je podnosilac zahteva pokrenuo putem zahteva za vanredno ponovno razmatranje odluke, ističući, između ostalog, da Apelacioni sud je bio obavezan da održi ročište saslušanja, jer stav 1, člana 81.G (Sudska rasprava) Zakona 04/L-102 o izmeni i dopuni Zakona o Poreskoj upravi i poreskom postupku br. 03/L-222, tačno predviđa da su Fiskalna divizija Administrativnog departmana Osnovnog suda i Apelacioni sud dužni da održe javnu sudsku raspravu u kojoj se saslušaju stranke i razmatraju dokazi. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za vanredno razmatranje sudske odluke, ne obrazlažući pri tom navod podnosioca zahteva o neodržavanju ročišta saslušanja od strane Apelacionog suda.

Podnosilac zahteva pred Sudom je naveo povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, od strane Vrhovnog suda, budući da ovaj poslednji nije razmatrao odnosno nije obrazložio njegov bitan i odlučujući navod o neodržavanju ročišta saslušanja od strane Apelacionog suda.

Razmatrajući navode podnosioca zahteva o povredi njegovih prava na pravično i nepristrasno suđenje, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke, Sud je prvo razradio, a zatim i primenio u okolnostima ovog slučaja, načela svoje i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, podsećajući da se na osnovu istih, stepen u kojem se primenjuje obaveza davanja razloga može razlikovati u zavisnosti od prirode odluke i treba se utvrditi u svetlu okolnosti konkretnog slučaja, ali ipak obaveza je svih sudova da adresiraju i obrazlože bitne i odlučujuće navode stranaka. U konkretnom slučaju, Sud je utvrdio da, Vrhovni sud, nije odgovorio podnosiocu zahteva u vezi sa navodom o neodržavanju javne rasprave u Apelacionom sudu, kao što se utvrđuje članom 81.G Zakona o Poreskoj upravi i poreskom postupku. Sud je smatrao da je ovaj navod podnosioca zahteva značajan, bitan i odlučujući u cilju ostvarivanja svojih proceduralnih prava.

Stoga i na osnovu pojašnjenja iznetih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je osporena presuda Vrhovnog suda [ARJ-UZVP-br.45/2021] od 28. aprila 2021. godine, doneta u suprotnosti sa proceduralnim garancijama koje su propisane u članu 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, vraćajući istu na preispitivanje u Vrhovnom sudu.