USTAVNI SUD

KI 166/20 Podnosilac zahteva: Ministarstvo rada i socijalne zaštite, ocena ustavnosti presude ARJ-UVZP.br. 34/2020 Vrhovnog suda Kosova od 06 maja  2020. godine

 KI 166/20, rešenje o neprihvatljivosti od 17. decembra 2020. godine, objavljeno 5. januara 2021. godine

Ključne reči: pravno lice, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članu 21. stav 4. i 113.7 Ustava, članu 22. i 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Dana 29. jula 2016 godine, podnosilac zahteva je odbio zahtev tužioca I. M. sa brojem o priznavanju prava na osnovnu penziju. godine. I.M nezadovoljan ovom odlukom, podnosi žalbu podnosiocu zahtev. Podnosilac zahteva odgovorom je odbio žalbu I.M.

I.M je na odluku podnosioca zahteva podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini.

Osnovni sud je najpre prekinu postupak a nakon rasvetljavanja činjenica u vezi sa statusom I.M dana 3. aprila 2019 godine, nastavio prekinuti postupak i dana 17. juna 2019 godine prihvatio tužbeni zahtev I.M, poništio spornu odluku podnosioca zahteva i I.M priznao pravo na penziju.

Ovaj sudski postupak je prošao kroz sve vaze postupaka pred redovnim sudovima i ovaj sudski postupak je okončan pravosnažnom presudom Vrhovnog suda, putem koje je su potvrđeno odluke Osnovnog i Apelacionog suda.

Sud primećuje da podnosilac zahteva ponavlja iste navode koje je navodio pred redovnim sudovima a koji se u suštini, tiču tumačenja odgovarajućih odredbi materijalnog prava od strane Vrhovnog suda.

Što se tiče konkretnog slučaja,  Sud  primećuje da se suština navoda o povredi  (i) prava zagarantovanih članom 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava, i (ii) prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] i članom 102 [Opšta Načela Sudskog Sistema] Ustava.

Kada su u pitanju gore navede povrede prava zagarantovanih članom 24., 31. i 102. Ustava, Sud podseća da proglašava predstavku neprihvatljivom kao očigledno neosnovanu u skladu sa kriterijumom  „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“ navodi kada se ispuni jedan od dva karakteristična uslova i to (a) kada podnosilac zahteva jednostavno navede jednu ili više odredabe Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući pritom na koji su način one prekršene i (b) kada podnosilac zahteva propusti ili odbije da predoči materijalne dokaze kojima bi potkrepio svoje navode (to naročito važi za odluke sudova ili drugih domaćih vlasti).

Stoga sud konstatuje da što se tiče ovih navoda podnosioca o povredi prava zagarantovanih članom 24., 31. i 102 Ustava , Sud zaključuje da zahtev u celosti  treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanu jer se ovi navodi podnosioca kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.