USTAVNI SUD

KI21/23, Podnosilac: “Kelkos Energy” D.O.O. ocena ustavnosti presude [ARJ. UZVP. br. 119/22] Vrhovnog suda Kosova od 16. decembra 2022. godine  

KI21/23, Presuda od 29. avgusta 2023. godine, objavljena 29. septembar 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, obrazloženje sudske odluke, očigledno pogrešno i proizvoljno tumačenje zakona, mera obezbeđenja, privremena mera, prethodni postupak  

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa odlukama Ministarstva ekonomije i životne sredine i Regulatornog ureda za energetiku, za izdavanje vodnih i ekoloških dozvola, respektivno, na osnovu Zakona br. 04/L-147 o vodama Kosova i Zakon br. 03/L-025 za zaštitu životne sredine, koje su omogućile podnosiocu zahteva ulaganje kroz izgradnju infrastrukture za hidroelektrane, za potrebe obavljanja njegove poslovne delatnosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Troje državljana Republike Kosovo tužbama Osnovnom sudu u Prištini osporilo je zakonitost ovih odluka, predlažući i da se izvršenje navedenih odluka odloži do meritornog rešavanja upravnog spora.

Pitanje u vezi sa odlaganjem izvršenja osporenih odluka, odnosno postupaka u vezi sa određivanjem mere bezbednosti/privremene mere, predmet je odlučivanja i vraćanja na ponovno suđenje redovnim sudovima, uključujući dva puta u Osnovnom sudu, Apelacionom i Vrhovnom sudu. Tačnije (i) Osnovni sud je prvobitno usvojio, kao osnovan, predlog tužilaca i doneo odluku o odlaganju izvršenja rešenja Ministarstva privrede i životne sredine i Regulatornog ureda za energetiku, odnosno vodne i ekološke dozvole, dok Osnovni sud ne donese konačnu odluku o meritumu predmeta; (ii) nakon odgovarajućih pritužbi, odnosno žalbi podnosioca zahteva, Regulatornog ureda za energetiku i Ministarstva ekonomije i životne sredine, Apelacioni sud je poništio odluku Osnovnog suda, vraćajući predmet na ponovno suđenje; (iii) u ponovljenom postupku, Osnovni sud je ponovo izrekao meru obezbjeđenja/privremenu meru, obustavljajući izvršenje osporenih odluka; dok (iv) Apelacioni sud je, postupajući po pritužbama, preinačio prvostepenu odluku, odnosno Osnovnog suda, odbijajući predlog tužilaca da se odloži izvršenje rešenja Ministarstva nadležnog za sredinu.

Vrhovni sud je, odlučujući o zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke tužilaca, usvojio njihov zahtev kao osnovan, potvrdivši prvostepenu odluku, odnosno ostavivši na snazi meru obezbeđenja/privremenu meru. Ova odluka Vrhovnog suda je osporena u Ustavnom sudu, tvrdeći, između ostalog, povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u suštini, kao rezultat povrede prava na obrazloženu sudsku odluku, proizvoljnu primenu zakona i povredu imovinskih prava. Presudom KI202/21, sa podnosiocem „Kelkos Energy“ d.o.o., objavljenom 15. novembra 2022. godine, Ustavni sud je odlučio da je osporena presuda Vrhovnog suda doneta uz povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, u suštini, kao rezultat povrede prava na obrazloženu sudsku odluku. Ustavni sud je, između ostalog, (i) ostavio na snagu odluku Apelacionog suda na osnovu koje je dozvoljeno sprovođenje osporenih odluka Ministarstva privrede i životne sredine i Regulatornog ureda za energetiku; i (ii) naložio Vrhovnom sudu da obavesti Sud o merama preduzetim u sprovođenju presude.

Nakon odluke Ustavnog suda, Vrhovni sud je doneo novu odluku, kojom je ponovio nalaze svoje prethodne odluke, koja je po presudi Suda u predmetu KI202/21 proglašena suprotnom Ustavu. Podnosilac zahteva je istu odluku Vrhovnog suda ponovo osporio pred Ustavnim sudom, tvrdeći da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) i članom 1 Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke i pogrešnog tumačenja zakona, suprotno proceduralnim garancijama utvrđenim članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ocenjujući tužbe podnosioca zahteva, Sud je elaborirao opšta načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa obrazloženjem sudskih odluka i pogrešnim i proizvoljnim tumačenjem zakona, a zatim je isto primenio na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je, kao što je to učinio i u svojoj prethodnoj presudi, odnosno presudi u predmetu KI202/21, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, naglasio da je izricanje bezbednosnih/privremenih mera, odnosno obustava izvršenja odluke do meritornog rešavanja predmeta, mora biti razumno, srazmerno i zasnovano na detaljnom obrazloženju ispunjenosti kriterijuma definisanih važećim zakonima, odnosno odgovarajućim odredbama Zakona o upravnom sporu.

U tom smislu, Sud je zaključio da pored opisa zakonskih odredbi, Vrhovni sud ni u svojoj novoj odluci nije dao dovoljno obrazloženja u pogledu kriterijuma koji moraju biti ispunjeni da bi se odlučilo o suspenziji odluka, odnosno uvođenja mera bezbednosti/privremene mere. Štaviše, i uprkos činjenici da se u sudskim instancama stalno isticao nedostatak tretiranja važećih odredbi Zakona o upravnom sporu, Vrhovni sud je jednostavno odobrio stav Osnovnog suda i Apelacionog suda, ne ispitujući suštinske argumente podnosioca zahteva, uključujući i one koji se odnose na aktivnu legitimnost dotičnih strana za pokretanje administrativnog spora u skladu sa odredbama važećeg zakona.

Konačno, na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je zaključio da je osporena presuda Vrhovnog suda, odnosno [ARJ. UZVP. Br. 119/22] od 16. decembra 2022. godine, izdata u suprotnosti procesnih garancija utvrđenih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nepostojanja obrazložene sudske odluke i proizvoljnog tumačenja i primene zakona, vraća predmet na ponovno razmatranje Vrhovnom sudu. Prema pojašnjenjima datim u objavljenoj presudi, do donošenja odluke Vrhovnog suda ostaje na snazi presuda Apelacionog suda kojom je odbijen zahtev tužilaca za obustavu izvršenja osporenih rešenja Ministarstva ekonomije i životne sredine i Regulatornog ureda za energetiku.

Na kraju, Sud je istakao da je njegova presuda doneta samo u vezi sa postupkom za obustavu/odlaganje izvršenja osporenih rešenja nadležnog Ministarstva do odlučivanja redovnih sudova o meritumu tužbe. Pitanje zakonitosti navedenih odluka se razmatra pred redovnim sudovima i presuda Suda u ovom slučaju ni na koji način ne prejudicira njihovo odlučivanje o meritumu tužbe protiv osporenih odluka nadležnog Ministarstva i Regulatornog ureda za energetiku.

Ova presuda će biti dopunjena konkurentnim mišljenjem.