USTAVNI SUD

KI105/23, Podnosilac: Naim Avdiu, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ. br. 125/2022 od 27. decembra 2022. godine

KI105/23, rešenje o neprihvatljivosti od 30. aprila 2024. godine, objavljeno 13. juna 2024. godine

 Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog odnose se na razrešenje dužnosti podnosioca zahteva sa položaja zamenika generalnog direktora, Odeljenje za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju. Specijalno tužilaštvo je podnelo tužbu protiv podnosioca zahteva zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo “prevara u cilju izbegavanja plaćanja dažbine”, za koje je i osuđen od strane Osnovnog suda na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, koju neće izdržavati ako u periodu od 3 godine ne izvrši neko drugo krivično delo. Apelacioni sud je potvrdio odluku Osnovnog suda. Nakon toga je Vrhovni sud, postupajući po zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac zahteva, usvojio isti i poništio nižestepene odluke. Osnovni sud je obustavio krivični postupak protiv podnosioca zahteva, utvrdivši da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Nakon toga je Upravni odbor KAP otpustio podnosioca zahteva sa posla. Odluka Upravnog odbora je potvrđena od strane Nezavisnog nadzornog odbora za civilnu službu Republike Kosovo, a nakon što je podnosilac zahteva podneo Osnovnom sudu tužbeni zahtev protiv gore navedene odluke Nezavisnog nadzornog odbora za civilnu službu Republike Kosovo, Osnovni sud je potvrdio gore navedenu odluku kao pravilnu. Nakon toga je povodom uložene žalbe, presuda Osnovnog suda potvrđena od strane Apelacionog i Vrhovnog suda.

Sud podseća da podnosilac zahteva tvrdi da su osporenom presudom povređena njegova prava zaštićena članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i članovima 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, u suštini, zbog: (i) nedostatka obrazložene sudske odluke.

Sud je nakon izlaganja opštih načela koja se odnose na pravo na obrazloženu odluku Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, primenio ista na konkretan slučaj i utvrdio da navodi o povredi prava na obrazloženu i razumnu sudsku odluku, predstavljaju (i) navode koji spadaju u kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, i da su ovi navodi podnosioca zahteva, kao takvi, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.

Povodom navoda podnosioca zahteva koji se odnose na povredu članova 49. (Pravo na rad i obavljanje profesije) i 54. (Sudska zaštita prava) Ustava, Sud je u ovom kontekstu utvrdio da podnosilac zahteva samo pominje ove članove, ali nije dodatno razradio i izložio zašto je i kako došlo do njihove povrede od strane Vrhovnog suda.

Shodno tome, zahtev je u celini, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika, proglašen neprihvatljivim kao očigledno neosnovan.