USTAVNI SUD

KI36/22, Podnosilac: “MATKOS GROUP”  d.o.o., ocena ustavnosti presude [ARJ. br. 116/2021] Vrhovnog suda Kosova od 28. oktobra 2021. godine  

KI36/22, presuda od 18. januara 2023. godine, objavljena 8 marta 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, obrazloženje sudske odluke, očigledno pogrešno i proizvoljno tumačenje zakona, mera obezbeđenja, privremena mera, prethodni postupak. 

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa odlukama Ministarstva infrastrukture i životne sredine i Ministarstva ekonomije i životne sredine u vezi sa izdavanjem vodne i ekološke dozvole, respektivno, na osnovu Zakona br. 04/L-147 o vodama Kosova i Zakona br. 03/L-025 o zaštiti životne sredine, koje su podnosiocu zahteva omogućile ulaganje kroz izgradnju infrastrukture za hidroelektrane, za potrebe obavljanja njegove poslovne delatnosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Dve nevladine organizacije su osporile zakonitost ovih odluka tužbama podnetim Osnovnom sudu, predloživši, između ostalog, da se odloži izvršenje odluka Ministarstva do meritornog rešavanja predmeta.

Osnovni sud je usvojio, kao osnovan, predlog dve nevladine organizacije i doneo odluku da se odloži izvršenje odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu, odnosno vodne i ekološke dozvole dok Osnovni sud ne odluči konačnom odlukom o meritumu predmeta. Nakon žalbe koju je uložio podnosilac zahteva u svojstvu zainteresovane strane, Apelacioni sud je poništio prvostepeno rešenje i predmet vratio Osnovnom sudu na ponovno odlučivanje. Osnovni sud je nakon toga u ponovljenom postupku, ponovo usvojio, kao osnovan, predlog tužilaca i odložio izvršenje odluke MEŽS-a, odnosno odluke o  odobrenju vodne dozvole, dok sud konačnom odlukom ne odluči po tužbi tužilaca. Nakon toga je odlučujući po žalbi podnosioca zahteva Apelacioni sud preinačio prvostepenu odluku na način da je odbio predlog nevladinih organizacija za odlaganje izvršenja odluke MEŽS-a o odobrenju vodne dozvole do konačne sudske odluke po tužbi tužilaca. Odlučujući po zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke nevladinih organizacija, Vrhovni sud je usvojio njihov zahtev, na način da je poništio presudu Apelacionog suda i ostavio na snazi prvostepenu presudu Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke i pogrešnog tumačenja zakona, u suprotnosti sa procesnim garancijama utvrđenim članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa naglaskom na postupak koji je sproveden pred Vrhovnim sudom.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je prvo (i) razradio opšta načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa obrazloženjem sudskih odluka i očigledno pogrešnim i proizvoljnim tumačenjem zakona, a zatim je (ii) primenio ista načela na okolnosti konkretnog slučaja. U tom smislu, Sud je utvrdio da Vrhovni sud, osim opisa zakonskih odredbi, nije izneo dovoljno obrazloženje u pogledu kriterijuma koji moraju biti ispunjeni da bi se odlučilo o suspenziji odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu. Pored toga, i uprkos činjenici da je izostanak ispitivanja ovih odredbi Zakona o upravnim sporovima kontinuirano istican pred sudskim instancama kroz relevantne žalbe od strane podnosioca zahteva, Vrhovni sud uvažio stav Osnovnog suda, ne ispitujući suštinske argumente relevantnog podnosioca zahteva.

Sud je, pružajući sveobuhvatnu ocenu okolnosti konkretnog slučaja, utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda u vezi sa rešenjima Osnovnog i Apelacionog suda, nisu potpuno i jasno ispitane odlučne činjenice i zakonski uslov i utvrđeni članom 22. Zakona o upravnim sporovima, koji se odnose na dozvoljavanje odlaganja izvršenja dvaju odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu, a kao rezultat toga, ista su zahvaćena pogrešnim tumačenjem i primenom zakona, što je rezultiralo proizvoljnim zaključcima za podnosioca zahteva. Sud je takođe naglasio da je njegova sudska praksa u ovom kontekstu već veoma konsolidovana i da je zadržao isti stav u tri prethodne presude, odnosno u slučajevima KI75/21, podnosilac zahteva: „Ahrazen LLC“, „Energy Development Group – Kosova LLC“, „Alsi & Co. Kosove LLC“ i „Building Construction LLC“, presuda od 19. januara 2022. godine; KI202/21, podnosilac zahteva: „Kelkos Energy“ D.O.O., presuda od 29. septembra 2022. godine, i KI143/22, podnosilac zahteva: Hidroenergji D.O.O., presuda od 15. decembra 2022. godine, naglašavajući, između ostalog, da uvođenje privremenih mera, odnosno obustava izvršenja odluka do rešenja predmeta u meritumu, mora biti razumno, srazmerno i zasnovano na detaljnom obrazloženju ispunjenosti kriterijuma definisanih u ovom kontekstu na odredbama Zakona o upravnim sporovima.

Sud je dalje naglasio da je njegova presuda doneta samo u vezi sa postupkom obustave osporenih odluka o izdavanju vodnih i ekoloških dozvola od strane relevantnog ministarstva životne sredine u redovnim sudovima, sve dok poslednje navedeni meritorno ne odluče u vezi sa meritumom tužbe. Pitanje zakonitosti osporenih odluka relevantnog ministarstva životne sredine se razmatra pred redovnim sudovima i presuda Suda u ovom slučaju ni na koji način ne prejudicira njihovo odlučivanje po tužbi protiv osporenih odluka ovog ministarstva.

Konačno, a na osnovu pojašnjenja navedenih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je presuda [ARJ. br. 116/2021] Vrhovnog suda od 28. oktobra 2021. godine, doneta u suprotnosti sa procesnim garancijama utvrđenim članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nepostojanja obrazložene sudske odluke i proizvoljnog tumačenja i primene zakona, te vratio predmet Vrhovnom sudu na ponovno razmatranje. Ova presuda će se dopuniti i podudarnim mišljenjem.