USTAVNI SUD

KI123/20, podnosilac S. K., Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 390/2018] Vrhovnog suda od 4. decembra 2019. godine

KI123/20, rešenje od 10. decembra 2021, objavljeno dana 31. decembar 2021. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, građanski postupak, neprihvatljiv zahtev.

Sud prvo podseća da se okolnosti konkretnog slučaja odnose na obavezu roditelja i porodice njihovog deteta D.K., za alimentaciju maloletnog deteta. Presudom [Ac. br. 445/2009] od 28. maja 2010. godine, sporazumno je raskinut brak između roditelja maloletnog deteta D.K., odnosno između T.V. i F.K. Odlučeno je da se maloletno dete D.K. poverava na staranje majci, odnosno T.V., dok je otac deteta obavezan da plaća iznos od 100 evra mesečno u ime alimentacije. Vrhovni sud je presudom [AC.NR. 62/2010] od 7. septembra 2010. preinačio gorenavedenu presudu i odlučio da otac maloletnog deteta F.K. plaća samo 60 evra mesečno. Ova obaveza nije ispoštovana od strane oca deteta. Kasnije je Osnovni sud odgovarajući na tužbu podnetu od strane T.V., presudom [C.nr.1920/10], preinačio presudu [AC. br. 62/2010] od 7. septembra 2010. godine, Vrhovnog suda i obavezao FK, u svojstvu roditelja deteta, da plaća iznos od 60 evra mesečno i na kraju takođe obavezao podnosioca zahteva u svojstvu dede deteta da plati iznos od 40 evra mesečno na ime ishrane-alimentacije za maloletno dete. Apelacioni sud je, nakon žalbe podnosioca zahteva, presudom [Ac.nr. 4454/17] odlučio da otac deteta F.K., i podnosilac zahteva solidarno plaćaju iznos od 120 evra mesečno u ime alimentacije za maloletno dete. Na kraju, Vrhovni sud je nakon žalbe F.K. i podnosioca zahteva S.K., kroz presudu [Rev. br. 390/2018] od 4. decembra 2019. godine, potvrdio finansijsku obavezu podnosioca zahteva za finansijsko izdržavanje deteta D.K., oslanjajući se na član 278. ZKP-a. Prema Vrhovnom sudu na podnosioca zahteva je kao deda deteta da obezbedi financijsko izdržavanje za njegovog unuka D.K., ako prema liniji nasledstva, njegov sin, F.K., nije u stanju da ispuni zakonsku obavezu. Ove nalaze Vrhovnog suda podnosilac zahteva osporava pred Sudom, tvrdeći da je došlo do ustavne povrede Ustava kao rezultat donošenja odluka u vezi sa obavezom izdržavanja deteta bez utvrđivanja činjeničnog stanja povodom očinstva deteta putem genetske analize, DNK analize.

Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije ispunio kriterijum prihvatljivosti iscrpljivanje pravnih sredstava određen stavom 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika o radu, i prema tome njegov navod povodom utvrđivanja očinstva treba da se proglasi neprihvatljivim.

Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, u skladu sa stavom 7. člana 113. Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.

Konačno, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama jer podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoje navode i samim tim isti ne ispunjava uslove prihvatljivosti propisane u stavu (2) pravila 39. Poslovnika o radu. U skladu sa obrazloženjem ovog rešenja, navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao posledica (i) nepravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja prilikom određivanja finansijske obaveze podnosioca zahteva za plaćanje alimentacije se odbijaju kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama; dok se (ii) navod o utvrđivanju očinstva nad detetom D. K. obija kao neprihvatljiv navod na procesnim osnovama zbog formalnog i suštinskog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava, kao što je propisano stavom 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39. Poslovnika o radu.