USTAVNI SUD

KI201/18, podnosilac zahteva: Selami Taraku, ocena ustavnosti presude Rev. br. 322/2018 Vrhovnog suda od 15. oktobra 2018. godine

KI201/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2018. godine, objavljeno 6. novembra 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravila 32. Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo.

Podnosilac zahteva je 2016. godine, podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini protiv Univerziteta u Prištini u kojoj je tražio da se Univerzitet u Prištini obaveže na isplatu tri plate nakon penzionisanja i tri plate kao jubilarnu nagradu.

Osnovni sud u Prištini je presudom C. br. 2797/16 usvojio tužbu podnosioca zahteva i obavezao je Univerzitet u Prištini da podnosiocu zahteva na ime tri plate nakon penzionisanja i tri plate kao jubilarnu nagradu isplati novčanu nadoknadu.

Apelacioni sud je odlučujući po žalbi Univerziteta u Prištini presudom Ac. br. 4531/2017 odbio, kao neosnovanu, žalbu Univerziteta u Prištini i u potpunosti potvrdio presudu Osnovnog suda.

Vrhovni sud je odlučujući po reviziji Univerziteta u Prištini presudom Rev. br. 322/2018 prihvatio reviziju Univerziteta u Prištini, i preinačio presude Osnovnog i Apelacionog suda, na način da je odbio kao neosnovanu tužbu podnosioca zahteva za isplatu, u ime naknade, tri propratne penzijske plate i jubilarnu nagradu.

Podnosilac zahteva tvrdi da su mu redovni sudovi povredili prava zaštićena članom 31. i 46. Ustava u vezi sa članom 6. i članom 1. Protokola br. 1 EKLjP i prava zagarantovana članom 10. UDLJP-a jer nakon penzionisanja njemu nije omogućena isplata jubilarne nagrade i ostale beneficije koje dolaze uz jubilarnu nagradu.

Sud primećuje da se navodi podnosioca zahteva, u suštini, tiču tumačenja odgovarajućih odredbi materijalnog prava od strane Vrhovnog suda (odnosno Zakona o radu i Opšteg kolektivnog ugovora i zanemarivanje Kolektivnog ugovora koji je potpisan od strane Ministra Obrazovanja i USONK).

S tim u vezi, Sud naglašava da je tumačenje materijalnog i proceduralnog prava primarna dužnost i spada unutar nadležnosti redovnih sudova (pitanje zakonitosti). Uloga Ustavnog suda je samo da utvrdi da li su efekti takvog tumačenja u skladu sa Ustavnim normativima i standardima.

Sud takođe primećuje da se u vezi navoda podnosioca zahteva vezano za pravo na imovinu u skladu sa praksom ESLjP-a ne može reći da bilo kakva „legitimna očekivanja“ nastaju tamo gde postoji spor oko pravilnog tumačenja i primene unutrašnjeg prava i tamo gde su podnesci podnosilaca predstavke naknadno odbačeni od strane nacionalnih sudova.

Shodno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba se proglasiti neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39. stav (2) Poslovnika.