USTAVNI SUD

KI128/23, Ilirjana Shabanaj: Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 295/2022] Vrhovnog suda, od 27. februara 2023. godine

KI128/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 29. aprila 2024. godine, objavljeno dana 28. avgusta 2024. godine

Ključne reči: udaljavanje sa posla; reorganizacija; diskriminacija;

Podnositeljka zahteva je bila na radnom odnosu sa poslodavcem “ProCredit” od 2006. do 2014. godine, kada je odlukom Upravnog odbora poslodavca bila udaljena sa posla. Obrazlažujući udaljavanje sa posla, poslodavac je istakao da je pozicija podnositeljke zahteva ugašena zbog reorganizacije i restrukturiranja radnih mesta. Podnositeljka zahteva je podnela tužbeni zahtev Osnovnom sudu i zatražio ukidanje odluke poslodavca, zbog toga što nije obrazložio udaljavanje sa posla i činjenicu da je njeno radno mesto ugašeno; i da ga podnosilac zahteva nije istu unapred obavestio o otpuštanju sa posla, shodno članovima 70 i 71 Zakona o radu.  Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnositeljke zahteva, obavezao vraćanje podnositeljke na radno mesto i utvrdio novčanu naknadu za nju. Apelacioni sud je preinačio odluku Osnovnog suda i procenio da podnositeljka zahteva ne može se vratiti na svoje radno mesto i da se novčana naknada preispituje. Vrhovni sud, na reviziju poslodavca, poništio odluke nižestepenih sudova i odlučio da je odluka poslodavca za udaljavanje sa posla bila zakonita i obrazložena.

Podnositeljka zahteva navodi pred Sudom povredu člana 31 Ustava, u vezi sa članom 6 EKLJP, zbog pogrešne primene zakona. Podnositeljka zahteva navodi da je bila diskriminisana zbog toga što je prilikom udaljavanja sa posla bila je na porodiljskom odsustvu.

Sud je ponovo naglasio da su redovni sudovi zaduženi tumačenjem i primenom zakona i da Sud ne može izmeniti njihove nalaze i ocene u vezi sa činjeničnim i zakonskim pitanjima. Sud je ocenio da je tokom sudskog postupka podnositeljka zahteva imala mogućnost da iznese svoje pravne argumente i dokaze, i da nije pokrenula nijednu procesnu manjkavost koja bi mogla da ugrozi postupak pravičnog suđenja. U vezi sa navodom o diskriminaciji, Sud je naglasio da podnositeljka zahteva ni na jednoj instanci nije pokrenula pitanje diskriminacije, stoga ne može da pokrene to prvi put pred Sudom, zbog toga što nije iscrpela pravna sredstva u suštinskom smislu pred redovnim sudovima. Sud je proglasio zahtev neprihvatljivim.