Rešenje

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 2/2020 od 19. februara 2020. godine

br. predmeta KI 64/20

Preuzimanje:
Sažetak

KI64/20 Podnosilac zahteva: Asllan Meka, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 2/2020 od 19. februara 2020. godine

KI64/20 rešenje o neprihvatljivosti od 22. jula 2020. godine, objavljeno 3 avgusta 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Zahtev je podneo Asllan Meka iz Đakovice.

Prema spisima predmeta, 26. februara 2008. godine, podnosilac zahteva je zajedno sa tri druge osobe, E.M, S.M i SH.K.M, kao zajmoprimac, zaključio ugovor o zajmu sa tužiocem A.K., kao zajmodavac, prema kojem su primili zajam u iznosu od 35.000 (trideset i pet hiljada) evra, sa povratnim periodom od 1 (jedne) godine. Neodređenog datuma, pošto mu zajmoprimci nisu vratili dug, zajmodavac A.K je podneo tužbu Osnovnom sudu u Đakovici (u daljem tekstu: Osnovni sud) protiv podnosioca zahteva i drugih zajmoprimalaca, E.M, S.M i SH.K.M, za vraćanje duga od 35.000 (trideset i pet hiljada) evra.

Osnovni sud je presudom [C. br. 301/14] usvojio u celosti zahtev tužioca A.K, i obavezao solidarno podnosioca zahteva i druge tužene E.M, S.M i Sh.K.M, da u ime vraćanja duga na osnovu ugovora o zajmu, isplate tužiocu iznos od 35.000 (trideset i pet hiljada) evra, sa određenom zakonskom kamatom, koja počinje da teče od 24.03.2010 pa nadalje, pa do konačne isplate, u visini koju plaćaju komercijalne banke na Kosovu za deponovana sredstva u banci. Apelacioni sud je takođe potvrdio presudu Osnovnog suda, dok je Vrhovni sud odbio reviziju koju je podneo podnosilac zahteva.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu povređena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava Republike Kosovo, kao i članom 1. [Zaštita imovine] Protokola I, i članovima 6. [Pravo na pravično suđenje] i 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sud primećuje da su svi redovni sudovi rešavali navode podnosioca zahteva i utvrdili da je iznos od 35.000 (trideset i pet hiljada) evra uzet u zajam od strane podnosioca zahteva i osoba E.M, S.M i SH.K.M od tužioca A.K, što se utvrđuje na osnovu ugovora koji su zaključili i potvrde za predaju novca i taj iznos treba da se vrati zajmodavcu.

U tom smislu, Sud je dalje smatrao da podnosilac zahteva nije dokazao da su postupci pred Vrhovnim sudom ili drugim redovnim sudovima bili nepravični ili proizvoljni ili da su njegova osnovana prava i slobode zaštićene Ustavom povređena usled pogrešnog tumačenja proceduralnog prava. Sud ističe da je tumačenje zakona obaveza redovnih sudova i pitanje je zakonitosti. (Vidi: slučaj KI63/16, podnosilac zahteva: Astrit Pira, rešenje o neprihvatljivosti od 8. avgusta 2016. godine, stav 44 i, vidi, takođe, slučaj: KI150/15; KI161/15; KI162/15; KI14/16; KI19/16; KI60/16 iKI64/16, podnosioci zahteva: Arben Gjukaj, Hysni Hoxha, Driton Pruthi, Milazim Lushtaku, Esat Tahiri, Azem Duraku i Sami Lushtaku, rešenje o neprihvatljivosti od 15. novembra 2016. godine, stav 62).

Kao zaključak, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i shodno tome, neprihvatljiv.

podnosiocu:

Asllan Meka

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje