Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Pml. br. 275/20 od 9. novembra 2020. godine

br. predmeta KI 56/21

Preuzimanje:
Sažetak

KI56/21, Podnosilac: Emrush Berisha, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Pml. br. 275/20 od 9. novembra 2020. godine

KI56/21, rešenje o neprihvatljivosti od 7. oktobra 2021. godine, objavljeno 29. oktobra 20201.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, krivični postupak  

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva izazvao saobraćajnu nesreću, pri čemu je saobraćajna nesreća imala smrtni ishod za druga lica. Kao rezultat toga, dana 20. juna 2019. godine, Osnovno tužilaštvo u Prištini – Opšte odeljenje, podiglo je optužnicu [PP. II. br. 4232/19] protiv podnosioca zahteva zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 370. st. 9. i 8. u vezi sa stavom 6. i stavom 1. Krivičnog zakonika Republike Kosovo. Osnovni sud u Prištini je oglasio podnosioca zahteva krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 370. st. 9. i 8. u vezi sa članom 6. i 1. KZRK-a i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, a takođe izrečena mu je i dopunska kazna oduzimanje vozačke dozvole. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu protiv odluke Osnovnog suda, i ta žalba je usvojena, a presuda Osnovnog suda preinačena, pri čemu mu je kazna zatvora smanjena na 2 godine i 6 meseci, kao i oduzimanje vozačke dozvole u roku od 1 (jedne) godine. Nakon toga, podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je on odbio kao neosnovan.

Podnosilac zahteva je pred Sudom tvrdio da je došlo do povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, jer navodno Vrhovni sud prilikom odlučivanja uopšte nije analizirao njegov zahtev da pravilno i tačno utvrdi sve dokaze koji se nalaze u spisu predmeta. Takođe, prema navodima podnosioca, redovni sudovi su morali utvrditi povrede krivičnog zakona u vezi sa ekspertizama saobraćajnih veštaka i doći do pravilnog i tačnog zaključka, s obzirom na činjenicu da nakon priznanja krivice nisu pravilno ocenjeni dokazi koji se nalaze u spisu predmeta.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je, između ostalog, ponovio da Ustavni sud nema nadležnost da odlučuje o tome da li je podnosilac bio kriv za izvršenje krivičnog dela ili ne. On nema ni nadležnost da ocenjuje da li je činjenično stanje pravilno utvrđeno, odnosno da ocenjuje da li su sudije redovnih sudova imale dovoljno dokaza za utvrđivanje krivice podnosioca zahteva. U tom smislu, Sud je dalje ponovio da nije njegov zadatak, prema Ustavu, da postupa kao sud “četvrtog stepena” u odnosu na odluke koje su doneli redovni sudovi. Zapravo, uloga je redovnih sudova da tumače i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. Sud je našao da je osporena odluka Vrhovnog suda u vezi sa odlukama nižestepenih sudova, bila dovoljno obrazložena i shodno tome, ispunjava kriterijume obrazložene sudske odluke, utvrđene članom 31. Ustava u vezi sa članom 6.1. EKLJP. Pored toga, Sud je primetio da su redovni sudovi pažljivo ispitali navode podnosioca zahteva u pogledu priznanja krivice i uzimanja ekspertize u obzir, obrazlažući dalje da je podnosilac zahteva priznao krivicu u prisustvu svog branioca, pošto je prethodno razumeo i bio obavešten od strane suda u vezi sa prirodom i posledicama priznanja izvršenja krivičnog dela. Što se pak tiče uzimanja u obzir druge ekspertize, Sud je primetio da je ova ekspertiza uzeta u obzir i ocenjena od strane Apelacionog suda, kada je i na osnovu nje podnosiocu zahteva preinačena odluka o kazni, pri čemu mu je smanjena kazna izrečena od strane Osnovnog suda.

Shodno tome, i na osnovu objašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešnog tumačenja i primene važećeg zakona, predstavljaju navode koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; i, kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno stavom (2) pravila 39 poslovnika.

podnosiocu:

Emrush Berisha

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Krivični