USTAVNI SUD

KI111/19, podnosilac zahteva: Osiguravajuće društvo “SUVA Rechstabteillung”, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda E. Rev. br. 1/2019 od 27. februara 2019. godine

KI111/19, presuda, usvojena 28. aprila 2021. godine, objavljena 16. juna 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, doslednost sudske prakse, pravna sigurnost, pravo na obrazloženu odluku

U okolnostima ovog slučaja, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini-Odeljenje za privredne sporove u vezi sa regresom medicinskih troškova i naknadom invalidnosti oštećenog S.B. u saobraćajnoj nesreći od 1. maja 2013. godine. Podnosilac zahteva je tražio da se obaveže tužena strana, osiguravajuće društvo „Elsig“, da mu na ime regresa plati ukupan iznos sredstava u određenoj visini valute u evrima zajedno sa godišnjom stopom od 12%. Nižestepeni sudovi su podržali iznos regresa i kamatnu stopu od 12% koju je tražio podnosilac zahteva, međutim, nakon revizije tužene strane, Vrhovni sud je odlučio da iznos kamate koja se dodeljuje podnosiocu zahteva bude 8%, a ne u iznosu od 12% kako su prethodno odobrili nižestepeni sudovi. Podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu navodeći, između ostalog, povrede člana 31. Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), u pogledu pravne sigurnosti i prava na obrazloženu odluku.

Sud je ocenio navode podnosioca zahteva u vezi sa pravnom sigurnošću i pravom na obrazloženu odluku kao jednu od garancija utvrđenih u članu 31. Ustava u vezi sa članom 6. stav 1. EKLJP-a, zasnivajući ovu ocenu na sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP). Sud je razradio opšta načela koja proizilaze iz ESLJP-a i njegove sudske prakse u pogledu doslednosti pravosuđa i prava na obrazloženu odluku.

Povodom navoda o povredi načela pravne sigurnosti, Sud je utvrdio: (i) da u slučaju koji se razmatra nije dokazano postojanje “dubokih i dugotrajnih” razlika u pogledu doslednosti sudske prakse Vrhovnog suda; (ii) da postoji mehanizam za pravilno sprovođenje pravde i za razmatranje izmena sudske prakse; (iii) da je Vrhovni sud, dana 1. decembra 2020. godine, izdao “Pravno mišljenje o kamati u pogledu važećeg zakona, visine i perioda obračuna ”na osnovu člana 14. 2.10 Zakona o sudovima; (iv) da je mogućnost oprečnih odluka svojstvena karakteristika svakog pravosudnog sistema zasnovanog na mreži osnovnih i žalbenih sudova sa ovlašćenjima u okviru svoje teritorijalne nadležnosti; (v) i da to koji se zakon mora primeniti na okolnosti konkretnog slučaja predstavlja prerogativ i dužnost Vrhovnog suda; i (v) da je uloga Vrhovnog suda upravo da rešava takve sukobe.

Povodom navoda o povredi prava na obrazloženu odluku, Sud je ocenio da je (i) Vrhovni sud naveo pravni osnov i objasnio zašto se u slučaju podnosioca zahteva primenjuje norma koja utvrđuje zateznu kamatu od 8%; (ii) da osporena presuda Vrhovnog suda sadrži logičnu vezu između pravnog osnova, obrazloženja i izvedenih zaključaka; (iii) da je kao logičan tok između pravnog osnova, obrazloženja i zaključaka proizašlo da osporena presuda Vrhovnog suda ispunjava kriterijum obrazložene odluke; i (iv) da to da li se podnosiocu zahteva priznaje pravo na zateznu kamatu od 12% ili 8% predstavlja pitanje primene i tumačenja zakona i diskreciono pravo Vrhovnog suda u suđenju, koje kao takvo, samo po sebi, nije u suprotnosti sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje.

Na kraju, Sud je utvrdio da u okolnostima ovog slučaja, nije došlo od povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.