USTAVNI SUD

KI97/20, Podnosilac zahteva: Nehat Salihu, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda   ARJ. UZVP. br. 140/2019 od 19. novembra 2019. godine

 KI97/20, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 26. marta 2021. godine, objavljeno 13. aprila 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, nepreciziranje osporenih ustavnih odredbi,  neiscrpljenje pravnih sredstava, zahtev neprihvatljiv.

Disciplinska komisija u okviru opštine Gnjilane je, u odluci  02 016-35902, od 14. aprila 2015. godine, podnosiocu zahteva prekinula njegov radni odnos u civilnoj službi, odnosno bio je udaljen sa pozicije direktora škole. Ovo je došlo kao rezultat zaključaka od strane navedene Komisije da je podnosilac zahteva počinio disciplinske povrede, koje su navedene u Pravilniku o disciplinskim postupcima. Odluka komisije je bila potvrđena i od strane Komisije za rešavanje sporova i žalbi, NNOCSK-a, Osnovnog suda, Apelacionog suda i na kraju i od strane Vrhovnog Suda, i to osporenom presudom. Sa druge strane, u vezi sa njegovim zahtevom za vraćanje na isto radno mesto nastavnika, na kojem je bio pre njegovog imenovanja na poziciju direktora, gde se taj zahtev oslanjao na član 9 Administrativnog uputstva MONT-a, NNOCSK i redovni sudovi su zaljučili da NNOCSK nije nadležan da odluči u vezi sa odnosom nastavnog osoblja, zato što ova kategorija javnih službenika nema status civilnih službenika.

Podnosilac zahteva u svom zahtevu u vezi sa presudom Vrhovnog Suda navodi povrede neodređenih odredbi Zakona o civilnim službenicima u Republici Kosovo, Zakona o radu i Administrativnog uputstva MONT-a, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, podnosilac zahteva nije razjasnio za koja to prava i slobode koje su zagarantovane ustavom,  on tvrdi da su povređena u osporenoj presudi Vrhovnog Suda. U nastavku, podnosilac zahteva takođe navodi da u njegovom slučaju od strane opštinskih  vlasti nije izvršena nenavedena odluka Inspektorata Rada o njegovom vraćanju na radno mesto nastavnika.

Sud je, nakon procene navoda podnosioca zahteva utvrdio da je zahtev neprihvatljiv, jer: (i) u odnosu na osporenu presudu Vrhovnog suda, podnosilac zahteva nije naveo ustavna prava za koja tvrdio da su mu povređena i nije razjasnio činjenice koje obrazlažu ovu tvrdnju, kako je to pripisano članom 48. Zakona i tačkom (d) stava (1) pravila 39. Poslovnika o Radu; i (ii) u odnosu na nenavedenu odluku Inspektorata Rada o njegovom vraćanju na radno mesto nastavnika, podnosilac zahteva nije iscrpeopravna sredstva, kako je to utvrđeno članom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu.