USTAVNI SUD

KI189/19, podnosilac zahteva: Alban Miftaraj, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda [ARJ-UZPV. br. 85/2019] od 26. juna 2019. godine

KI189/19 rešenje o neprihvatljivosti od 10. novembra 2020. godine, objavljeno 17. decembar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, pravo na pravično suđenje, pravo na rad, neiscrpljivanje pravnih sredstava, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom osporavao ustavnost presude Vrhovnog suda ARJ-UZPV. br. 85/2019 od 26. juna 2019. godine, navodeći povredu svojih prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Sud je u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi prava na pravično suđenje, odnosno načela “nepristrasnosti”, ocenio da podnosilac zahteva nije iscrpeo sva delotvorna pravna sredstva u suštinskom smislu. Što se tiče drugih navoda o povredi načela “reformatio in peius”  i “res judiucata”, Sud je utvrdio da u ovim delovima zahtev treba da se proglasi, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, zato što podnosilac zahteva nije dovoljno potkrepio ova dva posebna navoda. Podnosilac zahteva je, između ostalog,  pred Sudom pokrenuo, kao navod, i povredu prava na imovinu, međutim, i ovaj navod je sa tačke gledišta Suda očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, zato što podnosilac zahteva nije imao izvršno i pravo stečeno sudskom pravosnažnom odlukom. Druge navode u vezi sa članovima 49. i 55. Ustava, podnosilac zahteva je samo  tvrdio u svom zahtevu, bez daljeg argumentovanja o tome kako je došlo do povrede tih posebnih članova. Stoga, Sud u skladu sa svojom sudskom praksom, zahtev podnosioca proglašava neosnovanim i shodno tome, neprihvatljivim.

Kao rezime, što se tiče navoda o povredi prava zagarantovanih Ustavom i EKLJP-om, Sud utvrđuje da zahtev: i. što se tiče navoda o povredi člana 31. Ustava, odnosno navoda o “nepristrasnosti prilikom suđenja”, treba da se proglasi neprihvatljivim, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o radu, zato što nisu iscrpljena pravna sredstva u suštinskom smislu; ii. što se tiče navoda o povredi načela “reformatio in peius”, treba da se proglasi očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, zato što podnosilac zahteva nije dovoljno potkrepio svoj navod o povredi tog načela; iii. što se tiče navoda o povredi načela presuđene stvari (res judicata), treba da se proglasi kao očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, zato što nije potvrđeno da su se sudovi umešali i ponovo otvorili “presuđenu stvar”; iv. što se tiče navoda o povredi člana 1 Protokola br. 1 [Zaštita imovine] EKLJP-a, treba da se proglasi kao očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu; i v. što se tiče navoda o povredu članova 49. i 54. Ustava, treba da se proglasi kao očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.