KI121/20, podnosilac zahteva: Besnik Berisha, Ocena ustavnosti presude ARJ–UZP–108/2019 Vrhovnog suda od 10.oktobra 2019. godine
KI121/20, Rešenjem o neprihvatljovosti od 30. marta 2022. godine, objavljena 27. aprila 2022. godine
Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pristup javnim dokumentima
Okolnosti ovog slučaja se odnose na postupak izbora za sudije Osnovog suda, na kome je kao kandidat učestvovao i podnosilac zahteva, ali shodno rezultatima ocenjivanja od strane komisije Sudskog savet kosova (SSK), on nije dobio dovoljno poena, te samim tim nije ni bio izabran. Podnosilac je poslao zahteva SSK u kome je tražio da mu se omogući pristup javnim dokumentima u vezi sa njegovim ocenjivanjem tokom procesa selekcije, a koji je SSK odbio smatrajući da dokumenta sadrže rezultate i informacije i drugih kandidata, te ih shodno tome oni ne mogu dostaviti njemu.
Imajući to u vidu, podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev Osnovom sudu u kome je tražio poništenje odluke SSK , kao i obezbeđivanje materijala koji su sačinjeni tokom postupka selektiranja kandidata kao dokaznu gradnju. U međuvremenu podnosilac je podneo i dopunu tužbenog zahteva u kome je tražio i obezbeđivanje i dokaza za 5 druga kandidata koja su takođe učestvovala u postupku selekcije. Osnovni Apelacioni i Vrhovni sud su zahtev podnosioca odbili navodeći da podnosilac nije uspeo da opravda uzimanje dokaza pre vremena, zato što nije postojala opasnost da će se uzimanje ovih dokaza kasnije otežati ili onemogućiti, i da će dokazi koje je tražio podnosilac povrediti privatnost drugih lica.
Imajući to u vidu ,podnosilac je sudu podneo zahtev u kome je tvrdio da mu je ovakvim odlukama redovnih sudova povređena prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 41 [Pravo na pristup javnim dokumentima], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava.
Analizirajući i razmatrajući navode podnosioca, Sud je prvo u proceduralnom smislu sagledao da li zahtev ispunjava sve formalne uslove da bi oni bili razmatrani. Shodno tome, Sud je što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 41 Ustava, zaključio, da podnosilac nije u proceduralnom smislu pokrenuo sudski postupak u kome bi se sudovi bavili pitanjem pristupa javnim dokumentima shodno članu 41 Ustava, te je samim tim, Sud ovaj navod odbio iz razloga što nisu u proceduralnom smislu iscrpljena sva pravna sredstva.
Sud se u nastavku izveštaja bavio navodima podnosioca zahteva o povredi člana 31 Ustava i člana 6 EKLjP, u kontekstu sudskog postupka koji je on pokrenuo i vodio tužbenim zahtevom pred Osnovim sudom, imajući u vidu da je ovaj deo navoda ispunjavao sve proceduralne uslove. Međutim, sagledavajući suštinu tih navoda Sud je zaključio da su oni neosnovani, i to iz razloga što su se redovni sudovi bavili svim navodima podnosioca zahteva zaključujući da su oni neosnovani a za šta su pružili i relevantna zakonska i pravna obrazloženja.
Shodno tome Sud je navode podnosioca o povredi člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, odbio kao navode koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“ navodi“. Pošto se iz priloženog očigledno zaključuje da u konkretnom slučaju nema ustavne povrede člana 31 Ustava, te su ovi navodi shodno tom očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.
Sud je takođe odbacio i navode podnosioca zahteva o povredi člana 54. Ustava, jer ih nije u zahtevu ni obrazložio.
Besnik Berisha
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje, Član 44 - Sloboda Udruživanja
Nisu iscrpljena pravna sredstva, Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni