USTAVNI SUD

KI73/22, Podnosilac: T.P. “Viva Pharmacie”, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda ARJ. br. 133/21 od 29. decembra 2021. godine

KI73/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 13. decembra 2022. godine, objavljeno 11 janar 2023

Ključne reči: individualan zahtev, radni spor, neprihvatljiv zahtev 

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na činjenicu da su podnositeljku zahteva, nakon inspekcije Poreske inspekcije, zadužili dodatnim porezom. Podnosilac predstavke se žalio Komisiji za žalbe PAK-a u vezi sa izveštajem o proceni Poreske inspekcije. Komisija za žalbe PAK-a je odbila žalbu podnositeljke zahteva i potvrdila procenu Poreske inspekcije. Komisija za žalbe PAK-a je odbila žalbu podnositeljke zahteva i potvrdila procenu Poreske inspekcije. Podnositeljka zahteva je podnela tužbu Osnovnom sudu protiv odluke PAK-a, koju je Osnovni sud odbio i potvrdio odluku PAK-a. Podnositeljka zahteva je podnela žalbu Apelacionom sudu na rešenje Osnovnog suda, čija je žalba odbijena. U Vrhovnom sudu, podnositeljka je podnela zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, ali je Vrhovni sud odbio.

Podnositeljka zahteva je tvrdila da su osporenom presudom Vrhovnog suda povređena njena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Sud je primetio da se suština navoda podnositeljke zahteva odnosi na pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešno tumačenje važećih zakona od strane redovnih sudova, odnosno člana 19. Zakona 03/L-222 o PAK-u i procedura, kao i član 160 stav 5 ZPP-a.

Sud ističe da u okolnostima konkretnog slučaja, podnositeljka zahteva povodom navoda o povredi člana 31. Ustava u odnosu na član 6. EKLJP-a, kao rezultat pogrešnog tumačenja zakona, ističe da su redovni sudovi pogrešno tumačili odredbu člana 19. Zakona 03/L-222 o PAK-u, kao i člana 160, stav 5. ZPP-a, međutim podnositeljka zahteva ni na koji način nije potkrepila niti argumentovala pred Sudom kako je ovo tumačenje važećeg zakona od strane redovnih sudova možda bilo „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim“ ili „očigledno neobrazloženim“ zaključcima za podnosioca zahteva ili kako postupci pred redovnim sudovima, u celini, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da su redovni sudovi uzeli u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, tvrdnje podnositeljke zahteva i da su ih jasno obrazložili.

Sud ocenjuje da su redovni sudovi detaljno obrazložili navode podnositeljke zahteva, pri čemu je na osnovu dokaza utvrđeno da navodi podnositeljke zahteva nisu održivi i u ovom slučaju isti su proglašeni kao neosnovani. Kao što je gore navedeno, Sud naglašava da podnositeljka zahteva nije uspela da svoje navode o povredi prava zagarantovanih Ustavom podigne na nivo ustavnosti.

Stoga je Sud zaključio da su navodi podnositeljke zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a (i) navodi koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena” i kao takvi, ti navodi podnositeljke zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.