USTAVNI SUD

KI54/19 Podnositeljka zahteva: Pashke Krasniqi, ocena ustavnosti presude PAKR. br. 329/18 Apelacionog suda od 23. avgusta 2018. godine

KI54/19, rešenje o neprihvatljivosti od 15. januara 2020. godine, objavljeno 7. februara 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, neblagovremen

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32. Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Dana 23. avgusta 2016. godine, u pucnjavi koja se desila u centru Đakovice iz vatrenog oružja ubijen je sin podnositeljke zahteva i dva druga lica.

Dana 30. aprila 2018. godine, Osnovni sud u Đakovici je presudom PKR. br. 6/2018 proglasio Q.SH. i V.G. krivim zbog počinjenog krivičnog dela ubistvo u saizvršilaštvu i krivičnog dela neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja i sledstveno tome izrekao je Q.Sh. jedinstvenu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 12 godina i 6 meseci, dok je V.G. izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 11 godina i 6 meseci.

Podnositeljka zahteva je protiv presude Osnovnog suda u Đakovici podnela žalbu Apelacionom sudu. Apelacioni sud je presudom PAKR. br. 329/2018 odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda.

Nakon toga, podnositeljka zahteva je Kancelariji glavnog državnog tužioca podnela predlog za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude (PKR. br. 6/2018) Osnovnog suda u Đakovici i presude (PAKR. br. 329/2018) Apelacionog suda.

Dana 3. decembra 2018. godine, Kancelarija glavnog državnog tužioca je uručila podnositeljki zahteva obaveštenje (KMLP. I. br. 21/19) od 27.11.2018. god., u kome utvrđuje da nije našao zakonsku osnovu za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sud primećuje da je “poslednja odluka” (presuda PAKR. br. 329/18 od 23. avgusta 2018 godine) Apelacionog suda dostavljena podnositeljki zahteva 28. avgusta 2018. godine, dok je ustavni zahtev podnet 3. aprila 2019. godine.

U ovom smislu, Sud primećuje da je ustavni zahtev podnet van zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, koji je propisan u članu 49. Zakona i dalje utvrđen u pravilu 39. (1) (c) Poslovnika o radu. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnositeljke neprihvatljiv, jer je van roka.