USTAVNI SUD

Sažetak

KI50/21, Podnositeljka zahteva: Sevdije Xhaferi; Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda AC. br. 5753/2019 od 30. septembra 2020. godine.

KI50/21, rešenje od 15. februara 2022. godine, objavljeno  21.marta 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, povreda člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sud prvo podseća da je podnositeljka zahteva od 1. marta 1993. godine počela da radi u preduzeću “Vushteks”. Dok je od 1. avgusta 1999. godine, podnositeljka zahteva počela da radi u Centru za porodičnu medicinu u Vučitrnu. Dana 1. avgusta 2013. godine, podnositeljka zahteva je napunila 20 godina radnog staža. Kao rezultat toga, podnositeljka zahteva je podnela opštini Vučitrn zahtev za isplatu dve jubilarne plate, zasnivajući se na Sektorskom kolektivnom ugovoru od 11. juna 2018. godine. Opština Vučitrn je, odlukom [br. 305], odbila zahtev podnositeljke, sa obrazloženjem da nedostaje pravni osnov. Podnositeljka zahteva je protiv tužene, opštine Vučitrn, podnela tužbu Osnovnom sudu, kojom je, na ime jubilarne nagrade, tražila isplatu 2 jubilarne plate u ukupnom iznosom od 835.10 evra, zasnivajući se na članu 17, stava 3.2 Sektorskog kolektivnog ugovora od 11. juna 2018. godine. Osnovni sud je, presudom [C. br. 224/2019] od 23. septembra 2019. godine, usvojio zahtev podnositeljke i obavezao opštinu Vučitrn da ispuni obavezu prema podnositeljki zahteva. Opština Vučitrn je uložila žalbu Apelacionom sudu protiv gore navedene odluke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Apelacioni sud je, presudom [AC. br. 5753/2019], usvojio tužbu opštine Vučitrn i preinačio presudu Osnovnog suda, odbijajući, kao neosnovan, zahtev podnositeljke za isplatu dve jubilarne plate, zasnivajući se na Sektorskom kolektivnom ugovoru od 11. juna 2018. godine, sa obrazloženjem da je presuda Osnovnog suda doneta uz pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja u slučaju podnositeljke zahteva, zato što je poslednje navedena 20 jubilarnih godina radnog staža napunila 2013. godine u momentu kada Sektorski kolektivni ugovor zdravstva nije bio na snazi, a ni opšti kolektivni ugovor, dok navedeni ugovor ne proizvodi retroaktivan efekat.

Suština navoda podnositeljke zahteva je da Apelacioni sud nije dovoljno obrazložio svoju presudu i pogrešno protumačio primenljivost Sektorskog kolektivnog ugovora od 11. juna 2018. godine u okolnostima podnositeljke zahteva. Podnositeljka zahteva dalje navodi da je Apelacioni sud drugačije odlučio u presudi [AC. br. 1902/2020], zasnivajući se na istim zakonskim odredbama, iako su slučajevi bili isti, i samim tim povredio njeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a.

S tim u vezi, Sud je primetio da je podnositeljka zahteva 1. avgusta 2013. godine napunila 20 (dvadeset) godina radnog staža, dok je Sektorski kolektivni ugovor, na koji se poziva podnositeljka zahteva kao pravni osnov za realizaciju jubilarne nagrade, stupio na snagu 11. juna 2018. godine, ne proizvodeći pravno dejstvo u vreme kada nije bio na snazi. Sud je primetio da Sektorski kolektivni ugovor od 11. juna 2018. godine nije bio primenjiv u vreme kada je podnositeljka zahteva ispunila uslove za realizaciju jubilarne nagrade.

U tom smislu, Sud je primetio da je Apelacioni sud objasnio podnositeljki zahteva zašto se u njenim okolnostima ne primenjuje Sektorski kolektivni ugovor kao pravni osnov kako bi ona ostvarila jubilarnu nagradu.

Ukratko, Sud smatra da podnositeljka zahteva nije iznela dokaze, činjenice i argumente koji dokazuju da su joj u postupcima pred redovnim sudovima povređena prava zagarantovana Ustavom, odnosno članovi 24, 31. i 46. Ustava u vezi sa članom 6 i članom 1. Protokola 1 EKLJP-a.

Stoga, zahtev je odbijen, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, i proglašava se neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.