Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Ac.br.4858/2018 od 19. februara 2019. godine

br. predmeta KI 45/19

podnosiocu: Opština Vučitrn

Preuzimanje:

KI 45/19, Podnosilac: Opština Vučitrn, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Ac.br.4858/2018 od 19. februara 2019. godine 

KI45/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 7. oktobra 2020. godine, objavljeno dana 6. novembra 2020 godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, princip pravne sigurnosti, nedoslednost u sudskoj praksi, “duboke i dugotrajne razlike”

  1. Dana 06. maja 2018. godine, direkcija za obrazovanje pod upravom podnosioca zahteva je zbog dostignutog starosnog doba, penzionisala I.L., I.L je pred Osnovnim sudom podneo tužbeni zahtev kojim je od podnosioca zahteva tražio isplatu isplatu 3 plate u ime jubilarne nagrade i 3 plate u ime pratećih plata za penziju. Osnovni sud je [presudom C.br.408/18] odbilo kao neosnovan tužbeni zahtev,  navodeci, “ tužilac nema pravo na jubilarnu platu i prateće plate, jer je nesporna činjenica da isti nije član Udruženog sindikata obrazovanja, nauke i tehnologije, dakle, pozivajuči se na član 35, stav 8 i 9 Kolektivnog ugovora o obrazovanju.“.  Na presudu [C.br.408/18] Osnovnog suda I.L  je uložio žalbu Apelacionom sudu, Apelacioni sud je [presudom Ac.br. 4858/2018] prihvatio žalbu I.L i preinačio presudu [C.br.408/18] Osnovnog suda, na način da je prihvatio tužbeni zahtev podnosioca. U obrazlozenju presude, Apelacioni sud je, između ostalog, naveo: (i) “da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 35. stav 8 i 9 Kolektivnog ugovora o preduniverzitetskom obrazovanju jer bi ovo bila diskriminacija i bio bi uslov sindikalnog članstva za ostvarivanje prava, zatim ovo ugrožava pravo ili slobodu udruženja u sindikalnoj organizaciji, ugrožava načelo jednakosti, “ i (ii) da tužbeni zahtev I.K, “ima podršku u članovima 52 i 53 Opšteg kolektivnog ugovora Kosova od 18. marta 2014. godine koji ne sadrži ustavne odredbe da zaposleni treba da bude član sindikata, Kolektivni ugovor o preduniverzitetskom obrazovanju, u slučaju zaključivanja i potpisivanja, kao referentne tačke, uzet je isti sporazum što se zasniva na njenim principima tako da se ova odredba ne može primeniti jer je u suprotnosti sa članom 24 i 44 Ustava Republike Kosovo.“. U zaključku, Apelacioni sud je naveo da “zasnivajući se na činjenici da tužilac sada sa preinačenom presudom ima pravo na tri prateće plate i na osnovu 22 godine 4 meseca i 18 dana  iskustva (ili kraće rečeno ispod 30 godine) pripada mu pravo osnovne plate u visini od 75% za period od 20 godina radnog iskustva. “.
  1. Podnosilac zahteva je na specifičan način naglasio da je u jednom drugom slučaju, koji po njemu sadrži iste činjenične i pravne okolnosti kao i one koje su u njegovom slučaju, Apelacioni Sud u svjoj Presudi odbio žalbu žalica I potvrdio prvostepenu presudu. U smislu ovog navoda, podnosilac zahteva navodi da je Apelacioni Sud, zato što je odlučio drugačije u dva (2) identična slučaja, povredio njegovo pravo na Jednakost pred Zakonom zagarantovano članom 22 Ustava i Slobodu Udruživanja zagarantovano članom 22 Ustava I sve to u vezi sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31 Ustava, odnosno podnosilac zahteva je u suštini tvrdio povredu načela pravne sigurnosti kao rezultat protivrečnih odluka Vrhovnog Suda.
  1. Sud je, u proceni prihvatljivosti zahteva utvrdio da je u vezi sa ispunjenjem zahteva o prihvatljivosti, podnosilac zahteva ovlašćena strana i osporava neki akt javnog organa, odnosno Presudu Apelacionog Suda [Ac.br.4858/2018] od 19. februara 2019. godine, nakon što je iscrpeo sva dostupna pravna sredstva koja su određena zakonom, i podneo je zahtev u okviru vremenskog roka koji je propisan u članu 49 Zakona o Ustavnom Sudu. Međutim, Sud je nakon primene kriterijuma na osnovu kojih Sud i ESLjP razmatraju pitanja nedoslednosti u vezi sa sudskom praksom, počev od procene da li su u okolnostima ovog konkretnog slučaja, (i) navodne nedoslednosti u sudskoj praksi “duboke i dugotrajne”; i ukoliko je to slučaj, (ii) da li postoje mehanizmi koji su sposobni za rešavanje tih nedoslednosti; i (iii) procene da li su ti mehanizmi primenjeno i u kojoj meri u okolnostima ovog konkretnog slučaja, utvrdio da nije moguće da se utvrdi postojanje “dubokih i dugotrajnih razlika” u sudskoj praksi Apelaciong Suda koje ugrožavaju princip pravne sigurnosti, pozivajući se samo na jedno rešenje Apelaciong suda koje je doneto  7 (sedami)  meseca ranije. Samim tim, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i proglasio je isti neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7 člana 113 Ustava, članom 47 Zakona i stavom (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.
podnosiocu:

Opština Vučitrn

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Upravni