USTAVNI SUD

KI18/23, Podnosilac zahteva: Hamza Çeshmegji, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Ac. br. 2148/16 od 25. avgusta 2021. godine

KI18/23, rešenje o neprihvatljivosti od 14. novembra 2023. godine, objavljeno 14. decembar 2023. godine

Ključne reči: zaštita imovine, neprihvatljiv zahtev, zahtev van roka

Iz spisa predmeta proizilazi da je A. Ç., otac podnosioca zahteva, u svojstvu poklonoprimca, zaključio ugovor o poklonu sa G. Ç., koji je overio Opštinski sud u Prizrenu, a preko kojeg je pokojnom A. Ç. poklonjena nepokretnost. Zatim su treća lica, odnosno (R. Ç., M. Ç., A. Ç., H. Ç., B. C., M. Ç., M. Ç., N. L., M. K., H. S., F. K. i E. Ç), kao naslednici prvog reda G. Ç.-a, podneli tužbu Osnovnom sudu u Prizrenu, tražeći poništenje gore navedenog ugovora i utvrđivanje da su vlasnici katastarske parcele na osnovu prava nasleđa. Osnovni sud je i) u potpunosti usvojio tužbeni zahtev R. Ç. i drugih; ii) poništio ugovor o poklonu nepokretnosti, iii) utvrdio da su R. Ç. i drugi suvlasnici nepokretnosti na osnovu prava nasleđa. Nakon žalbe protiv gore navedene prvostepene odluke, koju je zastupnik A. Ç. uložio Apelacionom sudu, poslednje navedeni je istu odbio, kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je preko svog zastupnika izjavio reviziju protiv odluka nižestepenih instanci Vrhovnom sudu. Vrhovni sud je odbio, kao nedozvoljenu, reviziju koju je izjavio zastupnik podnosioca zahteva u ime poslednje navedenog, sa obrazloženjem da podnosilac zahteva nije imao punomoćje od A. Ç. da zastupa nekog drugog.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu osporenom odlukom povređena prava zagarantovana članom 7. [Vrednosti] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 1 Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Podnosilac zahteva je u suštini pred Sudom navodio da redovni sudovi nisu rešili njegove navode.

Sud je ocenio da je u konkretnom slučaju, “odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu” u vezi sa meritumom ovog slučaja presuda Apelacionog suda od 25. avgusta 2021. godine. Sud je utvrdio da zahtev nije podnet u zakonskom roku koji je propisan u članu 49. Zakona i pravilu 34 (1) (c) Poslovnika o radu.