USTAVNI SUD

KI103/24, Podnosilac: Sylejman Zeneli, ocena ustavnosti presude [Rev. br. 485/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 5. januara 2023. godine

KI103/24, presuda od 11. septembra 2024. godine, objavljena 24. septembar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, otpremnina za penziju, pravo na pravično suđenje, pogrešna ili proizvoljna primena zakona

Ustavni sud Republike Kosovo je, dana 11. septembra 2024. godine, odlučio o zahtevu KI103/24, kojim je tražena ocena ustavnosti presude [Rev. br. 485/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 5. januara 2023. godine. Sud je, jednoglasno, (i) proglasio da je zahtev prihvatljiv;  (ii) utvrdio da je došlo do povrede stava 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (iii) proglasio ništavom presudu [Rev. br. 485/2022] Vrhovnog suda od 5. januara 2023. godine i vratio istu na ponovno razmatranje u skladu sa presudom ovog Suda.

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa radnim odnosom koji je podnosilac zahteva imao sa  Limak Kosovo International Airport “Adem Jashari” J.S.C, na radnom mestu menadžera obezbeđenja od 2002. godine. Na osnovu spisa predmeta, u toku 2012. godine, “Limak Kosova” je podnosiocu zahteva prekinuo radni odnos jer on navodno nije ispunjavao obaveze utvrđene u njegovom ugovoru o radu. Nakon što je podnosilac zahteva osporio ovu odluku, Osnovni sud je presudom [C. br. 412/2015] usvojio tužbu podnosioca zahteva i naložio njegovo vraćanje na radno mesto i naknadu izgubljenih zarada. Ova presuda je potvrđena presudom [AC. br. 1276/17] Apelacionog suda od 20. jula 2020. godine i presudom [Rev. br. 508/2020] Vrhovnog suda od 26. aprila 2021. godine. Kao rezultat toga, prema navodima podnosioca zahteva, on je primio naknadu za izgubljene zarade do navršavanja godina starosti za penzionisanje, u 2017. godini.

Međutim, s obzirom na to da je podnosilac zahteva, 2017. godine, navršio godine starosti za penzionisanje, isti je podneo drugu tužbu protiv “Limak Kosova”, kojom je tražio naknadu otpremnine u visini tri (3) plate pri odlasku u penziju i dve (2) jubilarne plate na osnovu Opšteg kolektivnog sporazuma, koji je bio na snazi od 1. januara 2015. do 31. decembra 2017. godine. Osnovni sud je presudom [C. br. 312/2019] od 20. januara 2020. godine, odbio, kao neosnovanu, tužbu podnosioca zahteva, sa sledećim obrazloženjem: (i) da mu ne sleduje jubilarna nagrada jer u vreme kada je isti navršio jubilarnu godinu, odnosno 2012. godine, Opšti kolektivni sporazum nije bio na snazi; a što se tiče (ii) naknade otpremnine pri penzionisanju, kao rezultat odlaska u penziju, podnosilac zahteva u trenutku penzionisanja nije bio u radnom odnosu kod “Limak Kosova”. Presuda Osnovnog suda je potvrđena presudom [Ac. br. 4626/20] Apelacionog suda od 16. septembra 2022. godine i osporenom presudom [Rev. br. 485/2022] Vrhovnog suda od 5. januara 2023. godine.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio presudu [Rev. br. 485/2022] Vrhovnog suda od 5. januara 2023. godine koja se odnosila na drugu tužbu, odnosno na zahtev za naknadu otpremnine u visini (3) plate pri odlasku u penziju i dve (2) jubilarne plate, navodeći povredu svojih prava zagarantovanih članovima 7. [Vrednosti], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava, kao i stavom 1. člana 6. [Pravo na pravnično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je na početku (i) izložio osnovna načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu pogrešnog i proizvoljnog tumačenja i primene zakona, prema kojima Ustavni sud može da ocenjuje tumačenje i primenu zakona od strane redovnih sudova samo izuzetno i to samo ako su ta tumačenja mogla rezultirati proizvoljnim ili očigledno nerazumnim zaključcima; a zatim (ii) primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja. Prema objašnjenjima koja su data u presudi, u vezi sa odbijanjem tužbe podnosioca zahteva koja se odnosila na zahtev za naknadu otpremnine u visini tri (3) plate pri penzionisanju, Sud je primetio da se Vrhovni sud pozvao na član 53. (Nadoknada u slučaju penzionisanja) Opšteg kolektivnog sporazuma, kojim je utvrđeno “zaposleni u trenutku penzionisanja uživa pravo na prateću isplatu u visini od tri (3) mesečnih plata koje je dobio u tri (3) zadnja meseca” i ocenio da podnosiocu zahteva ne pripada to pravo jer on nije efektivno obavljao poslove i radne zadatke kod tuženog u poslednja tri meseca pre penzionisanja i nije ostvarivao mesečne prihode kod tuženog. S tim u vezi, Sud je ocenio da je stav 53. (Nadoknada u slučaju penzionisanja) Opšteg kolektivnog sporazuma, u okolnostima konkretnog slučaja protumačen izdvojeno, zanemarujući činjenicu da je podnosilac zahteva imao pravosnažnu odluku o vraćanju na radno mesto i da iz tog razloga isti nije mogao da radi efektivno kod podnosioca zahteva do dana svog penzionisanja. Kao rezultat toga, Sud je ocenio da je tumačenje člana 53. (Nadoknada u slučaju penzionisanja) Opšteg kolektivnog sporazuma od strane Vrhovnog suda, u okolnostima konkretnog slučaja, rezultiralo proizvoljnim zaključcima za podnosioca zahteva, u suprotnosti sa pravom na pravično suđenje, zagarantovanim članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Što se pak tiče prava na isplatu dve (2) jubilarne plate, Sud je, na osnovu važećeg zakona i svoje sudske prakse u vezi sa takvim slučajevima, ocenio neosnovanim navode podnosioca zahteva o povredi prava na pravično suđenje kao rezultat nedosuđivanja jubilarnih plata, jer je, imajući u vidu da je on 2002. godine bio zaposlen kod “Limak Kosova”, jubilarna godina u njegovom slučaju navršena 2012. godine, u periodu kada na Kosovu nije postojao kolektivni sporazum.