USTAVNI SUD

KI258/23, Podnosilac zahteva: Shaban Hoti, Bedrije Hoti, Mirlindë Kelmendi, Mendim Hoti i Endrit Hoti, Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 167/2023] od 7. juna 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo

KI258/23, rešenje o neprihvatljivosti od 26. novembra 2024. godine, objavljeno 23. decembra 2024. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neobrazloženje sudske odluke, načelo pravne sigurnosti

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na tužbeni zahtev podnosilaca zahteva za naknadu materijalne i nematerijalne štete u ukupnoj vrednosti od 46.500 evra u Osnovnom sudu u Peći protiv Osiguravajućeg društva „Sigma“, u kojoj je K.M. bio osiguran, zbog nesreće u kojoj je član porodice podnosilaca zahteva izgubio život. Podnosioci zahteva su podneli tužbeni zahtev za nadoknadu štete 21. marta 2019. godine. Dana 24. oktobra 2019. godine, Osnovni sud u Peći je delimično usvojio tužbeni zahtev podnosilaca zahteva i obavezo Osiguravajuće društvo „Sigma“ da nadoknadi štetu, zbog duševnih bolova, i isplati satisfakciju u sledećem iznosu: Shaban Hoti je obeštećen u iznosu od 8.000. evra; Bedrije Hoti u iznosu od 8.000 evra, a Mendim i Endrit Hoti, imaju pravo na odštetu od po 6.000 evra. Protiv prvostepene odluke, Osiguravajuće društvo „Sigma“ je izjavilo žalbu Apelacionom sudu, tvrdeći, između ostalog, da je u konkretnom slučaju, na osnovu člana 357. (Potraživanje naknade štete) Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima, nastupila zastarelost. Apelacioni sud je usvojio žalbu Osiguravajućeg društva „Sigma“, a odbio kao neosnovanu žalbu podnosilaca zahteva, sa obrazloženjem da je zastarela. Vrhovni sud je, nakon revizije koju su podneli podnosioci zahteva, u potpunosti usvojio presudu Apelacionog suda.

Podnosioci zahteva su pred Sudom tvrdili da su im osporenom odlukom Vrhovnog suda povređena prava zaštićena članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. U suštini, navodi podnosilaca zahteva su pred Sudom bili: (i) navodi zbog nedostatka obrazložene sudske odluke, kao rezultat pogrešne primene zakona; i (ii) navodi za povredu načela pravne sigurnosti kao rezultat kontradiktornih odluka.

Ocenjujući navode podnositeljke zahteva, Sud je prvo (i) razradio opšta načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku, a zatim je (ii) primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je ocenio da su gore navedeni navodi očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, jer su redovni sudovi dali ubedljive i dovoljne razloge za odbijanje žalbe podnosilaca zahteva, zasnivajući se na svim argumentima razrađenim u rešenju o neprihvatljivosti.

Što se tiče navoda podnosilaca zahteva da je usled kontradiktornih odluka redovnih sudova povređeno načelo pravne sigurnosti, Sud je smatrao da ni broj presuda predstavljenih kao kontradiktornih, ni način na koji su Apelacioni sud i Vrhovni sud ocenili i razmatrali slučaj podnosilaca zahteva, ne stvara dovoljan osnov da opravda navod o povredi načela sigurnosti, kao rezultat kontradiktornih odluka redovnih sudova.

Sud je zaključio da je zahtev u celini očigledno neosnovan i shodno tome, neprihvatljiv na ustavnim osnovama u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o radu.