USTAVNI SUD

KI126/23, Podnosilac zahteva: Sh.P, ocena ustavnosti presude Pml. br. 57/2023 od 6. aprila 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo

KI126/23, rešenje o neprihvatljivosti od 19. decembra 2024. godine, objavljeno 27. decembra 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neovlašćena strana, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva je u ovom slučaju brat pokojne D.P., koja je ubijena vatrenim oružjem. Za predmetni krivični slučaj, Državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv lica inicijala N.P., zbog sumnje da je počinilo krivično delo teško ubistvo, lišivši života D.P. Nakon toga, Osnovni sud je prvo oglasio N.P. krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo i krivičnih dela vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja, predviđenih tada važećim Krivičnim zakonikom Republike Kosovo. U postupku presuđivanja, nalaze Osnovnog suda je potvrdio i Apelacioni sud. Međutim, po zahtevu za zaštitu zakonitosti, podnetom Vrhovnom sudu, poslednje navedeni je N.P. oslobodio od optužbe da je počinio krivično delo teško ubistvo i za istog potvrdio izvršenje krivičnog dela vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja, dok je poučio zastupnika pokojne za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u građanskom sporu.

Podnosilac zahteva je pred Sudom navodio da su mu presudom [Pml. br. 57/2023] od 6. aprila 2023. godine Vrhovnog suda povređena prava i osnovne slobode zagarantovane članovima 3. i 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosova u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Podnosilac zahteva je tvrdio da je slučaj ubistva njegove sestre, D.P., vođen nepropisno. On je naglasio da je tokom istrage utvrđeno više dokaza koji terete okrivljenog N.P za izvršenje krivičnog dela „teško ubistvo” iz člana 179. Krivičnog zakonika Republike Kosovo. Međutim, prema njemu, ovi dokazi su izvedeni na neodgovarajući način i za iste dokaze su donete različite odluke.  Podnosilac zahteva je isto tako naglasio da presuda Vrhovnog suda nije uključila sve kvalitativne dokaze za koje navodi da bi dodatno rasvetlili okolnosti slučaja.

Prvo, u skladu sa zahtevima stava 7, člana 113. Ustava, zahtevima iz stava 1, člana 47. [Individualni zahtevi] Zakona i zahtevima iz pravila 34 (1) (a) Poslovnika o radu, Sud ocenjuje da li je podnosilac zahteva ovlašćena strana da podnosi navode o ustavnoj povredi. Na osnovu  tvrdnji podnosioca zahteva o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud smatra da isti u smislu stava 7. člana 113. Ustava, stava 1 člana 47 Zakona i pravila 34 (1) (a) Poslovnika o radu nije ovlašćena strana da iznosi navode o povredi „njegovog“ prava na pravično i nepristrasno suđenje u odnosu na krivični sudski postupak protiv okrivljenog N.P., vođen u Vrhovnom sudu. Pozivajući se na praksu Suda i Evropskog suda za ljudska prava, Sud je primetio da pitanje ubistva članova porodice može pokrenuti pitanja člana 25. [Pravo na život] Ustava u vezi sa članom 2. (Pravo na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je podsetio da je podnosilac u svom zahtevu naveo da su u istražnom postupku koji je vođen protiv okrivljenog N.P. utvrđeni dokazi koji su rezultirali podizanjem optužnice od strane Tužilaštva. Pored toga, Sud je naglasio da su državni organi u odnosu na N.P preduzeli neophodne radnje, uključujući sprovođenje istrage, koje su rezultirale podizanjem optužnice protiv njega i vođenjem krivičnog postupka koji je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog suda kojom je utvrđeno da protiv istog nije van razumne sumnje dokazano da je izvršio krivično delo ubistvo pokojne D.P. Međutim, Sud je podsetio da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije izneo konkretne navode u vezi sa postupkom koji se vodi pred Vrhovnim sudom, kao i sa delotvornom istragom, kao jednom od komponenti procesnog aspekta člana 25. [Pravo na život] Ustava u vezi sa članom 2. (Pravo na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Kao rezultat toga, iako bi se u takvim okolnostima podnosilac zahteva mogao kvalifikovati kao indirektna žrtva u odnosu na ovo pravo, Sud nije mogao da razmotri ili oceni da li istražni postupak sproveden u celini, zbog ispunjenosti kriterijuma utvrđenih kroz Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji se moraju oceniti sa procesnog aspekta člana 25. [Pravo na život] Ustava u vezi sa članom 2. (Pravo na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima, nije pokrenut pred drugim instancama pre nego što je podnosilac zahteva podneo zahtev Sudu. Sud je u nastavku istakao da podnosilac zahteva, na osnovu raspoloživih pravnih sredstava, može zahtevati razvoj adekvatnog istražnog postupka koji može dovesti do rasvetljavanja okolnosti ubistva pokojne, kao i da zahteva ocenu odgovornosti nadležnih organa, nadležnih za razvoj istražnog i krivičnog postupka, kao sastavnog dela procesnog aspekta člana 25. [Pravo na život] Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud ističe da je podnosilac zahteva izneo i navode o povredi prava na jednakost pred zakonom i sudsku zaštitu prava, ne precizirajući i ne dajući nikakvo objašnjenje o tome kako je isti žrtva povrede ovih prava, zagarantovana Ustavom.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da zahtev podnosioca zahteva treba da se proglasi neprihvatljivim, jer isti nije ovlašćena strana, kao što je propisano u stavu 7, člana 113. Ustava i stavu 1, člana 47. Zakona, kao i pravilu 34 (1) (a) Poslovnika o radu. Shodno tome, zahtev je proglašen neprihvatljivim.