USTAVNI SUD

KI198/23, Podnosilac Nevruz Berisha, Ocena ustavnosti presude [PML. br. 201/23], Vrhovnog suda Republike Kosovo, od 30. maja 2023. godine 

KI132/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 16. jula 2024. godine, objavljeno dana 5. septembra 2024. godine.

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan. očigledno odsustvo povrede, suštinsko neiscrpljenje, obrazložena sudska odluka

Okolnosti konkretnog slučaja se nadovezuju sa presudom [P. br. 195/2021] od 14. aprila 2022. godine, Osnovnog suda kojom je podnosilac zahteva proglašen krivim za krivično delo “Podvođenje ili prisiljavanje na prostituciju” u saizvršilaštvu, iz stava 1 člana 234 KZRK-a, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 (jedanaest) meseci. Dana 16. februara 2023. godine, Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda sa obrazloženjem da je ožalbena presuda konkretna i jasna. Dok je 27. aprila 2023. godine, podnosilac zahteva podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, koga je naknadno dopunio 12. maja 2023. godine. Dana 30. maja 2023. godine, Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva i potvrdio nižestepene presude, sa obrazloženjem da su iste dale dovoljno razloga u vezi sa odbijanjem pitanja podnosioca zahteva, koje obrazloženje prihvata i ovaj sud kao zakonito. Vrhovni sud je povodom navoda iznetih u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti, u vezi sa zahtevima za izuzeće postupajućeg tužioca i drugih spisa, o kojima je odlučio nadležni glavni tužilac, smatrao da ne mogu biti predmet razmatranja pred njim.

Podnosilac zahteva, u sklopu proceduralnih garantija člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP u suštini je naveo da je osporena presuda zahvaćena: (i) povredom načela jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti zbog neučešća njegovog branioca tokom ispitivanja svedoka u fazi istrage, i ne izuzeća sudije i postupajućeg tužioca; kao i (ii) neobrazloženošću sudske odluke, zbog neadresiranja njegovih žalbenih tvrdnji, naročito njegovog navoda o uzimanju u obzir ranijih krivičnih dela, za koja je, po njemu, nastupila zakonska rehabilitacija, kao otežavajuće okolnosti prilikom odmerivanja kazne.

Povodom navoda o povredi načela jednakosti oružja, nakon što je razradio načela na osnovu svoje i prakse ESLJP po tom pitanju,       kao i relevantne odredbe važećeg zakonodavstva, Sud je ocenio da u svetlu okolnosti konkretnog slučaja, proizilazi da podnosilac zahteva nije argumentovao da li je zahtevao prisustvo svog branioca tokom ispitivanja svedoka u fazi istrage, što je preduslov za njegovo dozvoljavanje od strane državnog tužilaštva i to se potvrđuje i dotičnom odlukom glavnog tužioca Osnovnog tužilaštva u Đakovici, kojom je odbijena žalba podnosioca za disciplinski prekršaj od strane postupajućeg tužioca. Sledstveno tome, Sud je proglasio takve navode kao očigledno neosnovane na ustavnim osnovama zbog “jasnog ili očiglednog odsustva povrede”. Što se pak tiče navoda za izuzeće sudije u tom predmetu, Sud je to smatrao neprihvatljivim na procesnim osnovama zbog suštinskog neiscrpjenja svih pravnih sredstava.

Što se tiče navoda o nedostatku obrazložene sudske odluke, nakon što je razradio načela na osnovu sopstvene sudske prakse i prakse ESLJP po tom pitanju, Sud je ocenio da su navodi o ne razmatranju žalbenih navoda odbrane i netačno izvoženje dokaza, uključujući iskaze svedoka, u dovoljnoj meri sagledani od strane redovnih sudova, koji su objasnili odnos između predočenih činjenica i primene pravnog osnova na koji su se pozvali, odnosno na koji način one dolaze u međusobnu korelaciju, i shodno tome, iste proglasio neprihvatljivim, koji spadaju u kategoriji „nepotkrepljenih i neobrazloženih“ navoda. Što se pak tiče adresiranja žalbenog navoda vezano za uzimanje u obzir ranijih krivičnih dela, za koja je, po njemu, nastupila zakonska rehabilitacija, kao otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne, Sud je ocenio da takav navod nije bio pokrenut pred Vrhovnim sudom putem zahteva za zaštitu zakonitosti niti nakon dopune ovog zahteva, stoga, odbio je isti kao neprihvatljivim na procesnim osnovama zbog suštinskog neiscrpljenja.

Sledstveno tome, Sud je utvrdio da su navodi podnosioca zahteva neprihvatljivi, shodno tačkama b) i d) stava 1 i stava 2 pravila 34 Poslovnika.