Presuda

Ocena ustavnosti  presude Vrhovnog suda Republike Kosovo  ARJ-UZPV. br. 17/2020 od 20. januara 2020. godine

br. predmeta KI 189/20

Preuzimanje:
Sažetak

KI189/21, Podnosilac zahteva: IPKO Telecommunications L.L.C, Ocena ustavnosti  presude Vrhovnog suda Republike Kosovo  ARJ-UZPV. br. 17/2020 od 20. januara 2020. godine

KI189/21, Presuda od 20. oktobra 2021. godine, objavljena dana 11. novembar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, Neobrazložena sudska odluka 

Okolnosti ovog slučaja se odnose na navode podnosioca zahteva, u svojstvu pružaoca elektronskih komunikacionih usluga, da je na osnovu Zakona o elektronskim komunikacijama i u svrhe od javnog interesa oslobođen plaćanja poreza na nepokretnosti, ovaj zahtev koji je pored presude Osnovnog suda, odbijen od strane dotične opštine, ali i kroz presude Apelacionog suda i Vrhovnog suda, koje podnosilac zahteva osporava pred sudom.

Iz spisa predmeta proizilazi da zbog toga što ga je opština Đakovica zadužila da plati porez na nepokretnu imovinu za BTS antene, podnosilac zahteva je uložio žalbu Opštinskom odboru za žalbe na porez na nepokretnu imovinu, sa obrazloženjem da je ispostavljanje računa za uplatu poreza na imovinu u suprotnosti sa odredbom stava 6. člana 22. (Osnova za instaliranje infrastrukture elektronskih komunikacija) Zakona o Elektronskim Komunikacijama, gde je isti tvrdio da je na osnovu te odredbe oslobođen od plaćanja  poreza na imovinu. Opština Đakovica je odbila žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i ostavila na snazi račun za uplatu poreza na imovinu. U postupcima pred redovnim sudovima, Osnovni sud je prvenstveno usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva podnet protiv opštine Đakovica, obavezujući istu da oslobodi podnosioca zahteva duga za porez na imovinu. Međutim, Apelacioni sud, odnosno Vrhovni sud su, postupajući povodom odgovarajuće žalbe opštine Đakovica i nakon toga, po zahtevu za vanredno razmatranje sudske odluke podnosioca zahteva, izmenili Presudu Osnovnog suda, konačno odbijajući tvrdnje podnosioca zahteva da je, na osnovu Zakona o Elektronskim Komunikacijama, od oslobođen poreza na imovinu.

Pred Vrhovnim sudom, podnosilac zahteva je naveo, između ostalog, da presuda Apelacionog suda kojom je preinačena presuda Osnovnog suda nije ispunila kriterijume obrazložene sudske odluke jer nije razjasnila razliku između takse na imovinu, od kojeg su oslobođene elektronske komunikacione mreže i pripadajući objekti jer je njihova izgradnja u javnom interesu po Zakonu o elektronskim komunikacijama i porezu na imovinu, od čega nisu oslobođeni, po Zakonu o porezu na nepokretnosti. Podnosilac zahteva se osvrnuo i na tumačenje Regulatornog organa za elektronske i poštanske komunikacije prema kojem porez iz dva odgovarajuća zakona ima isto značenje, a operatori elektronskih komunikacionih mreža su izuzeti od istog. S obzirom da je, prema podnosiocu zahteva, Vrhovni sud samo potvrdio odluku Apelacionog suda i nije se osvrnuo niti je obrazložio njegove tvrdnje koje su iznete u zahtevu za vanredno preispitivanje odluke, pred Sudom je podnosilac zahteva naveo povredu svog prava na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano kako Ustavom tako i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Prilikom procene navoda podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse kao i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku, a zatim je isto primenio na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je, na osnovu svoje konsolidovane sudske prakse, i u meri u kojoj je to relevantno za okolnosti ovog slučaja, naveo, između ostalog, da je propust davanja jasnih i potpunih odgovora u vezi sa suštinskim i definitivnim navodima podnosioca zahteva koji se odnose na karakteristične specifičnosti poreza na imovinu i poreza na nepokretnosti koje su propisane u dva zakona, Zakonom o porezu na nepokretnosti i Zakonom o elektronskim komunikacijama, nije u skladu sa garancijama vezanim za pravo na odluku obrazloženu, kao integralni deo prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano kako Ustavom tako i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Shodno tome i na osnovu obrazloženja koja su data u objavljenoj presudi, Sud je našao da je osporena presuda Suda doneta uz povredu procesnih garancija koje su propisane u članu 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava a u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, i vratio je istu na ponovno razmatranje pred Vrhovnim sudom.

podnosiocu:

IPKO Telecommunications L.L.C

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Presuda

Povreda ustavnih prava

Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje, Neni 22, Neni 53

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Upravni