USTAVNI SUD

KI214/21, Podnosilac zahteva: Avni Kastrati, Ocena ustavnosti presude [ARJ. br. 84/2021] od 22. septembra 2021. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo  

KI214/21, presuda od 7. decembra 2022. godine, objavljena 13.januara 2023 .godine

Ključne reči: individualni zahtev, ustavne povrede, pristup pravdi.

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na razrešenje podnosioca zahteva sa mesta ambasadora Republike Kosovo u Republici Sloveniji putem ukaza predsednice Republike Kosovo. Protiv ukaza predsednice, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini. Poslednje navedeni je odbio tužbu, kao nedozvoljenu, između ostalog, sa obrazloženjem da prema odredbama Zakona o upravnim sporovima, ukaz predsednika ne može biti predmet ocene u upravnom postupku, već isti može biti predmet samo postupka ocene ustavnosti od strane Ustavnog suda. Odluku Osnovnog suda su potvrdili Apelacioni sud i Vrhovni sud.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom navodio da su mu redovni sudovi, time što nisu ocenili zakonitost osporenog ukaza, povredili osnovna prava i slobode zagarantovane članovima: 7. [Vrednosti], 65. [Nadležnosti Skupštine], 84. [Nadležnosti predsednika], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 45. [Pravo na izbor i učešće], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava. Ovo iz razloga što je, između ostalog, podnosiocu zahteva uskraćeno pravo da koristi delotvorna pravna sredstva u redovnim sudovima za zaštitu svojih subjektivnih prava.

Osvrćući se na navode podnosioca zahteva, Sud je prvo ocenio da se suština navoda podnosioca zahteva odnosi na pravo na „pristup pravdi“, kao sastavni deo pravičnog i nepristrasnog suđenja zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. U tom kontekstu, Sud je prvo razradio (i) opšta načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa načelom „pristupa pravdi“; (ii) nadležnost redovnog sudstva i svoju nadležnost u razmatranju konkretnih individualnih akata u smislu člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, gde je, između ostalog, naglasio da postoji jasan stav koji se odnosi na funkcije redovnog i ustavnog sudstva, podsećajući da prvo vodi računa o očuvanju pravne supremacije zakona, odnosno usklađenosti podzakonskih akata sa zakonom, dok drugo, odnosno Ustavni sud, preuzima staranje o očuvanju pravne supremacije Ustava kroz proveru ustavnosti zakona i drugih akata sa Ustavom; i (iii) prirodu/karakter pravnih akata, sa posebnim naglaskom na ukaze predsednika sa individualnim karakterom kroz koje se može uticati na prava i slobode određenih pojedinaca, okolnosti u kojima, na osnovu Ustava Republike Kosovo, važećeg zakonodavstva, ali i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava i većine država članica Foruma Venecijanske komisije, pogođene strane imaju pravo da koriste pravna sredstva u redovnim sudovima, osim kada je takva mogućnost izričito ograničena zakonom i takvo ograničenje obrazloženo.

Sud je, primenjujući ova načela u okolnostima konkretnog slučaja, utvrdio da je osporenim ukazom predsednice o razrešenju podnosioca zahteva sa položaja došlo do uplitanja u „građanska prava“ podnosioca zahteva i „spor“ ili „neslaganje“ u smislu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, a samim tim, i na osnovu ustavnih odredbi i važećeg zakonodavstva, spada u grupu ukaza individualnog karaktera koji se mogu osporiti pred redovnim sudovima. Shodno tome, Sud je utvrdio da mu je odbijanje tužbe podnosioca zahteva, kao nedozvoljene, uskratilo pravo na „pristup pravdi“ kršeći prava zagarantovana članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je zaključio da presuda [ARJ. br. 84/2021] od 22. septembra 2021. godine Vrhovnog suda, presuda [AA. br. 612/2021] od 13. jula 2021. godine Apelacionog suda i rešenje [A. br. 1297/2021] od 1. juna 2021. godine Osnovnog suda u Prištini, nije u skladu sa članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.