USTAVNI SUD

KI188/23, Podnosilac: Isuf Gashi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova  ARJ. br. 521/2023 od 11. maja 2023. godine 

KI188/24, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 27. septembar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, jasno ili očigledno odsustvo povrede, nepotkrepljen ili neobrazložen navod  

Okolnosti slučaja podnosioca zahteva povezane su sa tužbenim zahtevom podnosioca zahteva koji je podneo Osnovnom sudu protiv odluke [br. 23/04] Ministarstva unutrašnjih poslova od 3. aprila 2019. godine, kojom je to ministarstvo odbilo njegov zahtev za promenu prezimena iz “Gashi” u  “Aga” i kao razlog naveo pesmu “Isuf Aga”. Osnovni sud je utvrdio da predmetni razlog nije utvrđen u članu 6. Administrativnog uputstva br. 19/2015 za uslove i procedure za promenu ličnog imena, kao i da podnosilac zahteva nije pružio dovoljno dokaza koji opravdavaju promenu prezimena u skladu sa uslovima utvrđenim u ovom Administrativnom uputstvu. Ovo obrazloženje Osnovnog suda podržali su i Apelacioni i Vrhovni sud, koji su potvrdili presudu Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva je pred Sudom tvrdio da su osporenom presudom povređena njegova prava zaštićena članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u suštini, zbog izostanka obrazložene sudske odluke.

Na početku, Sud je u rešenju o neprihvatljivosti podvukao da podnosilac zahteva nije izneo navod o povredi suštinskog prava na lično ime, zagarantovanog članom 36. [Pravo na privatnost] Ustava u vezi sa članom 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima, pa se stoga isti ograničio na razmatranje navoda podnosioca zahteva koji se odnosio na pravo na obrazloženu sudsku odluku.

Povodom navoda koji se odnosi na povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, Sud je u skladu sa svojom sudskom praksom i nakon izlaganja relevantnih zakonskih odredbi, ocenio da je obrazloženje koje je dao Vrhovni sud povodom svog tumačenja u vezi sa razlogom za promenu ličnog imena u osporenoj presudi, uspelo da objasni odnos između iznetih činjenica i primene pravnog osnova na koji se on pozvao, odnosno na koji način one dolaze u međusobnu korelaciju i kako su uticale na odluku Vrhovnog suda da potvrdi odluke nižestepenih sudova, odnosno Apelacionog i Osnovnog suda. Shodno tome, Sud je u vezi sa ovim navodom utvrdio da je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama usled “jasnog ili očiglednog odsustva povrede” kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.

Što se pak tiče navoda koji se odnosi na povredu člana 24. [Jednakost pred zakonom] Ustava, Sud je primetio da je podnosilac u svom zahtevu samo pomenuo ovaj član, ali nije dodatno izložio i razradio kako je i zašto došlo do povrede ovog člana od strane redovnih sudova. Shodno tome, Sud je na osnovu svoje sudske prakse zaključio da predmetni navodi podnosioca zahteva predstavljaju “nepotkrepljene ili neobrazložene” navode i da su samim tim neprihvatljivi kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno članom 48. Zakona i pravilom 34 (1) (d) i (2) Poslovnika.