USTAVNI SUD

KI27/23, Podnosilac: Zeqir Simnica, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Republike Kosovo Ac. br. 47/2021 od 23. septembra 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Podnosilac zahteva osporava zaključak Apelacionog suda, iznoseći navode na nivou zakonitosti, u pogledu utvrđivanja činjenica u vezi sa Opštim kolektivnim sporazumom, jer prema podnosiocu zahteva, Apelacioni sud je trebao da uzme u obzir da je isti bio na snazi i tokom 2019. godine. Dakle, podnosilac zahteva je naveo da je Apelacioni sud ocenio njegovu tužbu kao podnetu van roka, povređujući time proceduralne garancije u članu 31. Ustava.

Na toj osnovi, podnosilac zahteva je naveo povredu procesnih garancija zagarantovanih članom 31. u smislu (i) pogrešne primene zakona kao i (ii) nedoslednosti sudskih odluka, koje on dovodi u vezu sa tvrdnjom o povredi člana 24. Ustava kao rezultat nedostatka jednakosti pred zakonom. Takođe, podnosilac zahteva navodi i (iii) tvrdnje o povredi člana 46. Ustava, odnosno povrede njegovih imovinskih prava kao rezultat nemogućnosti ostvarivanja jubilarnih plata.

U tom pogledu, razmatrajući gore navedene navode, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer navodi kao i činjenice iznete od strane podnosioca zahteva, a takođe i obrazloženja redovnih sudova koja se odnose na ocenu svedoka i drugih dokaza, kao i pravnog osnova za odlučivanje, Sud smatra da podnosilac zahteva ne dokazuje i ne potkrepljuje u dovoljnoj meri svoju tvrdnju da su redovni sudovi možda na pogrešan način primenili zakon, te se stoga njegove tvrdnje o pogrešnom tumačenju i primeni važećeg zakona, kvalifikuju kao navodi  koji spadaju u kategoriju navoda „četvrtog stepena” i kao takvi, odražavaju zahteve na nivou „zakonitosti” i nisu argumentovani na nivou „ustavnosti”. Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano stavom (2) pravila 39. Poslovnika.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o nedoslednosti sudske prakse, Sud je ustanovio da nije moguće utvrditi postojanje „dubokih i dugoročnih razlika“ u sudskoj praksi Apelacionog suda koje ugrožavaju načelo pravne sigurnosti, pozivajući se na dve presude Apelacionog suda. Sledstveno tome, broj presuda za koje se tvrdi da su kontradiktorne, kao i način na koji je Apelacioni Sud ocenio i razmatrao slučaj podnosioca zahteva, ne stvaraju dovoljno osnova za obrazloženje navoda o povredi načela sigurnosti, kao posledica kontradiktornih odluka redovnih sudova. Stoga, navodi o nedoslednosti sudskih odluka u vezi povrede člana 24. Ustava, ocenjuju se kao očigledno neosnovani navodi, koji spadaju u kategoriju navoda „četvrtog stepena”.

U vezi tvrdnje o povredi člana 46. Ustava, podnosilac zahteva smatra da mu je to pravo povređeno kao posledica kršenja prava na pravično i nepristrasno suđenje (člana 31. Ustava), u vezi sa neisplatom navodno njegovih jubilarnih plata. Sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nije dokazano da je podnosilac zahteva imao obrazložen zahtev u vezi sa povredom prava svojine shodno članu 46. Ustava.

Sledstveno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i kvalifikuje se kao navod koji spada u kategoriju navoda „četvrtog stepena“, te se proglašava neprihvatljivim, u skladu sa stavom (2) pravila 34. Poslovnika.