USTAVNI SUD

KI40/22, Podnosilac: Predrag Nikčević, Dragica Nikčević Kadić, Zoran Nikčević i Vladimir Nikčević i advokat Minush Hoxha, koji tvrdi da zastupa M. N., Ocena ustavnosti presude [Ac. br. 1417/18] Apelacionog suda Kosova od 6. decembra 2021. godine

KI40/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. septembra 2022. godine, objavljeno dana 27. septembar 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, povreda imovinskih prava, opšta načela sudskog sistema.

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na jednu katastarsku parcelu [249/71] sa posedovnim listom [5547 ZK] u opštini Peć, čije vlasništvo potraže podnosioci zahteva u svojstvu naslednika njihovog prethodnika U.N., pošto je Opština Peć rešenjem [01-br.17756/1-66] od 30. decembra 1966. godine poklonila prethodniku podnosilaca zahteva, U.N., katastarsku parcelu [249/71]. Opština Peć je u međuvremenu rešenjem  [br.463-241-I] od 6. marta 1998. godine poništila rešenje od 30. decembra 1966. godine i, kao posledica toga, rešenjem  [R.G.Z01-952-01-10/98] od 14. aprila 1998. godine predmetnu parcelu uknjižila kao društvenu svojinu opštine Peć. U 2011. godini podnosioci zahteva su podneli žalbu Osnovnom sudu tvrdeći da im je sporna imovina oduzeta na proizvoljan način od strane Opštine Peć, a da o tome nisu obavestili njihovog prethodnika. Nakon podnošenje žalbe, Osnovni sud i Apelacioni sud su odbili žalbu podnosilaca sa obrazloženjem da je rešenje [R.G.Z01-952-01-10/98] od 14. aprila 1998. primljeno od njihovog prethodnika ali poslednje navedeni nije uložio neki pravni lek da pobije isto i da podnosioci zahteva ne mogu biti vlasnici ove sporne imovine jer je na osnovu člana 44. [Prestanak prava svojine] Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima iz 1980. godine njima prestalo pravo svojine u trenutku kada je Opština Peć prenela spornu imovinu kao društvenu svojinu u svoje ime. Podnosioci zahteva su pokrenuli iste navode i pred Sudom, naglasivši da su im povređena ustavna prava, jer njihov prethodnik, U.N., nije bio obavešten o rešenju o oduzimanju sporne imovine od strane Opštine Peć i da su, uopšteno, ocene redovnih sudova bile nepravedne i, shodno tome su podnosioci zahteva u svojstvu naslednika U.N., ovim odlukama, lišeni prava svojine nad spornom imovinom.

Prilikom razmatranja zahteva, Sud je primetio da se u postupku pred Sudom pojavljuju dve stranke, (i) zahtev koji je podneo Minush Hoxha kao navodni zastupnik M.N kao i (ii)  podnosioci zahteva koji su dostavili važeće punomoćje za zastupanje pred Sudom.

U vezi sa zahtevom koji je navodni zastupnik Minush Hoxha podneo u ime M.N., Sud je utvrdio da nedostatak važećeg punomoćja za zastupanje pred Sudom onemogućuje razmatranje navoda koje je pokrenuo navodni zastupnik u ime M.N., stoga je Sud isti odbio po kratkom postupku na osnovu pravila 35 (5) Poslovnika o radu.

U vezi sa zahtevom ostalih podnosilaca zahteva, koji je sadržao navode o povredi imovinskih prava, Sud je prvo razradio, a zatim primenio na okolnosti konkretnog slučaja, načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, u odnosu na pravo svojine, pojašnjavajući da podnosilac zahteva koji se žali na mešanje u jedno od njegovih imovinskih prava, mora prvo da pokaže da takvo pravo postoji i da član 46. Ustava ne garantuje pravo na sticanje svojine. Stoga, Sud je zahtev proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama zbog toga što podnosioci zahteva nisu dovoljno dokazali i potkrepili svoje tvrdnje, pa samim tim isti ne ispunjava uslove prihvatljivosti utvrđene u stavu (2) pravila 39. Poslovnika o radu.