USTAVNI SUD

KI104/23, Podnosilac: Reshat Ibrahimi, ocena ustavnosti presude [AC. br. 1199/2021] Apelacionog suda od 6. decembra 2022. godine  

KI104/23, rešenje o neprihvatljivosti od 29. aprila 2024. godine, objavljeno 20. juna 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan  

Okolnosti konkretnog slučaja rezultiraju činjenicom da je podnosilac zahteva tražio od EKK-a isplatu tri jubilarne plate, a ovaj poslednje pomenuti je odbio njegov zahtev. Podnosilac zahteva je protiv EKK-a podneo tužbu Osnovnom sudu u kojoj je tražio isplatu jubilarnih plata, a Osnovni sud je usvojio u celosti tužbeni zahtev podnosioca zahteva i obavezao EKK da podnosiocu zahteva, na ime jubilarnih plata, nadoknadi ukupan iznos od 2.250,42 (dve hiljade dvesta pedeset zapeta četrdeset dva) evra, zajedno sa kamatom po stopi od 8%, koja se obračunava od dana podnošenja tužbe (24.12.2019. godine) pa do konačne isplate, a sve to zajedno u roku od sedam dana od dana prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Protiv ove odluke, EKK je izjavio žalbu. Apelacioni sud je usvojio žalbu EKK-a i preinačio presudu Osnovnog suda, odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva.

Sud je primetio da se suština navoda podnosioca zahteva odnosila na tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, povezujući ih sa pogrešnim tumačenjem zakonskih odredbi. Sud ocenjuje da takvi navodi pokreću pitanja iz člana 31. Ustava i člana 6.1 EKLJP, a Sud će ih analizirati u skladu sa standardima sudske prakse ESLJP-a, u saglasnosti sa kojom je on, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Sud je primetio da su redovni sudovi detaljno obrazložili na osnovu kojih dokaza i na osnovu kojih materijalnih odredbi su doneli predmetne presude, odgovorivši na navode podnosioca zahteva koji se odnose na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava. Sud je ocenio da pitanje utvrđivanja činjeničnog stanja i tumačenja zakona predstavlja pitanje koje utvrđuju redovni sudovi u okviru svojih dužnosti i prerogativa za utvrđivanje činjeničnog stanja i primenu materijalnog i procesnog prava u pojedinačnim slučajevima i da se s tim u vezi ne može reći da su povređene procesne garancije iz člana 31. Ustava. Pored toga, redovni sudovi su objasnili  da su radnje i mere koje su preduzete prema podnosiocu zahteva preduzete na osnovu važećih zakonskih odredbi.

Sud je, uzimajući u obzir sva izlaganja i utvrđenja, zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zbog pogrešnog utvrđivanja činjenica i pogrešnog tumačenja zakonskih odredbi, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP, (i) predstavljaju navode koji spadaju u kategoriju “četvrtog stepena” i da su ovi navodi podnosioca zahteva su, kao takvi, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.

Povodom navoda o povredi drugih članova Ustava i EKLJP, Sud je odlučio da se isti moraju proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovani iz razloga što se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda.

Shodno tome, zahtev je u celini proglašen neprihvatljivim.