KI83/24,Podnosilac zahteva: H.P.G. D.o.o., Ocena ustavnosti presude [AC-I-22-0707] od 16. novembra 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju
KI83/24, Rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 26. septembra 2024. godine
Ključne reči: individualni zahtev, građanski spor, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev
Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na građanski spor između podnosioca zahteva i Kosovske agencije za privatizaciju (KAP). Predmet spora se odnosi na prodaju Novog preduzeća Bankkos Peć D.o.o. kroz 56. talas privatizacije. Podnosilac zahteva je po drugi put podneo zahtev Sudu. U vezi sa prvim zahtevom KI217/13, Sud je rešenjem od 23. septembra 2014. godine zahtev podnosioca proglasio neprihvatljivim, kao očigledno neosnovanim, jer su navodi izneti u zahtevu pokrenuli pitanja četvrtog stepena. Drugim zahtevom KI83/24, podnosilac zahteva je osporio ustavnost presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Republike Kosovo (PKVS), kojom je odlučeno o suštini tužbe kojom je tražio da bude obavezan KAP da zaključi ugovor za prodaju Novog preduzeća Bankkos Peć D.o.o., navodeći da je podnosilac zahteva ponudio najbolju ponudu. Specijalizovano veće PKVS-a je 5. septembra 2022. godine odbilo tužbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu. Protiv ove presude, podnosilac zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, ali je isto odbilo žalbu podnosioca zahteva i potvrdilo presudu Specijalizovanog veća od 5. decembra 2022. godine, na osnovu toga što je isti obavešten o pravilima tendera, uključujući i njegovo moguće poništenje, i da Žalbeno veće prema zakonu nema zakonska ovlašćenja da obaveže KAP da zaključi ugovor, kao što je tražio podnosilac zahteva. Žalbeno veće je dalje naglasilo da je KAP, u skladu sa članom 1.1 Zakona o KAP-u, nezavisno javno telo, i kao takvo samostalno odlučuje sa kim želi da stupi u ugovorni odnos.
Podnosilac zahteva je u Ustavnom sudu navodio da je osporena presuda Žalbenog veća PKVS-a doneta kršeći njegova prava zagarantovana članovima: 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članovima 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Na osnovu spisa predmeta i načina na koji su navodi konstruisani, Sud je primetio da se suština žalbe koju je sadržao zahtev podnosioca odnosila na nedoslednost sudske prakse Žalbenog veća PKVS-a, gde je, prema podnosiocu zahteva, poslednje navedeno u dva druga slučaja odlučilo drugačije u istim činjeničnim i pravnim okolnostima. Što se tiče razmatranja i ocene bitnog navoda, Sud je prvo (i) razradio opšta načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava i primenio ih na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je u vezi sa tvrdnjom o nedoslednosti, uzeo u obzir broj slučajeva u kojima se navodi povreda pravne sigurnosti, ali nije uporedio činjenične i pravne okolnosti slučajeva koje je priložio podnosilac zahteva, zbog činjenice da je već imao konsolidovanu sudsku praksu, zasnovanu na načelima koje je ustanovio Evropski sud za ljudska prava, koji utvrđuje da se ne može utvrditi povreda načela pravne sigurnosti, pozivajući se na samo 2 (dve) odluke, štaviše da vreme njihovog odlučivanja nije ispunilo kriterijum postojanja „dubokih i dugoročnih razlika”. U ocenjivanju ostalih navoda o povredi članova 32. i 54. Ustava u vezi sa članom 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva, osim što se pozvao na ove članove, nije dalje razradio kako je i zašto došlo do njihove povrede.
Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi (i) o povredi člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP-a, zbog nedoslednosti u sudskoj praksi Veća PKVS-a spadaju u treću kategoriju, „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, pa su kao takvi, na ustavnim osnovama, proglašeni očigledno neosnovani, i (ii) navodi podnosioca zahteva o povredi članova 32 i 54. Ustava, takođe spadaju u treću kategoriju (iii), podkategorije (a), „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, pa ih je kao takve, na ustavnim osnovama, proglasio očigledno neosnovanim. Shodno tome, zahtev je u celini, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika, proglašen neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan.
H.P.G. Sh.p.k.
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni