USTAVNI SUD

KI175/24, Podnosilac: Shaban Neziri, Ocena ustavnosti presude [AC-I-22-0640-A0001] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova od 12. aprila 2023 godine

KI175/24, Rešenje o neprihvatljivosti, od 05. novembra 2024. godine, objavljeno 6. decembra 2024.godine

Ključne reči: individualan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, jednakost pred zakonom, očigledno neosnovan 

Okolnosti konkretnog slučaja pokazuju da se podnosilac zahteva obratio zahtevom Organu za likvidaciju KAP-a, tražeći naknadu od 21.000,00 (dvadeset i jedna hiljada) evra za period 2002. – 2012. godine, koje su bile raspodeljene radnicima Bankosa iz prihoda prikupljenih od zakupnine poslovnih prostorija Bankosa. Organ za likvidaciju KAP-a je odbio zahtev podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da (i) pravo na naknadu pripada samo radnicima koji su bili u radnom odnosu u Bankosu, tokom perioda za koju je tražena naknada; dok je (ii) podnosiocu zahteva prekinut radni odnos 1990. godine i shodno tome, nije bio u radnom odnosu u Bankosu, tokom perioda za koji se traži naknada. Odluku Organa za likvidaciju potvrdio je i PKVS, kao i Žalbeno veće PKVS-a.

Podnosilac zahteva pred sudom navodi da su mu osporenom presudom povređena prava zaštićena članovima 24, 31, 32. i 46. Ustava i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, zbog činjenice jer, između ostalog (i) on nije tražio isplatu ličnih dohodaka već isplatu prihoda od zakupnine koju je realizovao Bankos kao rezultat izdavanja pod zakup poslovne prostorije; (ii) Organ za likvidaciju KAP-a i PKVS su bili informisani da je on bio radnik Bankosa; i (iii) u roku je podneo zahtev, kojim je tražio naknadu prihoda ostvarenih od zakupnine objekta Bankosa.

Sud primećuje da se suština zahteva podnosioca zahteva odnosi na pogrešnu primenu zakona i podzakonskih akata koji su primenljivi u njegovom slučaju, od strane redovnih sudova, odnosno Zakona o radu u vezi sa kolektivnim prestankom radnog odnosa, Zakona o KAP-u i Zakona o reorganizaciji pojedinih preduzeća i njihove aktive, navodeći da kao bivši radnik Bankosa ima pravo na naknadu iz prihoda Bankosa od zakupnine.

Sud smatra da su redovni sudovi dali odgovore podnosiocu zahteva na njegove navode za naknadu plata od zakupa poslovnog objekta Bankosa, pojašnjavajući da je (i) pravo na naknadu pripadalo samo onima koji su bili zaposleni u Bankosu za period za koji je tražena naknada; što (ii) u slučaju podnosioca zahteva to nije bio slučaj, pošto on nije dostavio dokaze koji dokazuju da je tokom ovog perioda bio zaposlen u Bankosu u periodu kada je tražena naknada. Dakle, isti nije imao pravo na odštetu od sredstava koja su realizovana od objekta Bankos zakupljenog tokom perioda 2002.-2012. godine.

Shodno tome, Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva o nedostatku pravičnog i nepristrasnog suđenja navodi koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena“ i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu 2 pravila 34. Poslovnika o radu.

Podnosilac zahteva takođe navodi da osporena presuda Žalbenog veća PKVS-a krši njegova prava zagarantovana članovima 24, 32. i 46. Ustava i članom 1. Protokola 1. EKLJP-a. Međutim, podnosilac zahteva samo pominje relevantne članove, ali ne razrađuje dodatno kako je i zašto došlo do povrede ovih relevantnih članova Ustava. Sud podseća da je dosledno naglašavao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP-a nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnim povredama.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 24. Ustava, sud se poziva na sudsku praksu ESLJP-a, koja kaže da „diskriminacija znači nejednak tretman, bez objektivnog i razumnog opravdanja, prema osobama u sličnim okolnostima“. Sud podseća da kako bi navodi podnosilaca zahteva u vezi sa povredom prava na nediskriminaciju bili uspešni, oni, između ostalog, moraju dokazati da se njihov položaj može smatrati sličnim drugoj osobi koja je imala bolji tretman.

Stoga, Sud nalazi da u vezi sa ovim navodima podnosioca zahteva za povredu prava zagarantovanih prava iz članova 24., 32. i 46. Ustava i člana 1. Protokola 1. EKLJP-a, Sud zaključuje da se ovaj deo zahteva mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim budući da se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljenih i:li neobrazloženih“ navoda.