USTAVNI SUD

KI132/23, Podnosilac Ruzhdi Behluli, ocena ustavnosti presude [AC-I.-21-0331-A0001] Žalbenog veća Posebne Komore Vrhovnog suda

KI132/23, rešenje o neprihvatljivosti, od 16. jula 2024. godine, objavljeno dana 20. avgusta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, očigledno odsustvo povrede, jednakost oružja, ročište

Okolnosti konkretnog slučaja su vezane za žalbu podnosioca zahteva podnetu u Kosovskoj agenciji za privatizaciju, gde je tražio (i) naknadu za prevremeni raskid ugovora o radu; (ii) naknadu neisplaćenih plata za period od 2004. do 2013. godine, kao i (iii) naknadu u iznosu od 3. (tri) mesečne plate za neodređeni period. Dana 23., 30. marta i 3. aprila 2015. godine, Organ za likvidaciju KAP-a je kroz tri odvojene odluke odbio sva tri zahteva podnosioca zahteva. Dana 24. aprila 2015. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda protiv Kosovske agencije za privatizaciju, kojom je tražio da se: (i) usvoji njegov tužbeni zahtev; (ii) preinači odluka [PRZ 0009-0206] Kosovske agencije za privatizaciju, od 30. marta 2015. godine kojom je njegov zahtev odbijen; i (iii) naloži Kosovskoj agenciji za privatizaciju da naknadi neisplaćene plate podnosiocu zahteva za vremenski period 2004-2013. godine. Zatim je 2. aprila 2021. godine Kosovska agencija za privatizaciju podnela odgovor na žalbu podnosioca zahteva sa predlogom da se tužba odbije. Nadalje, 7. maja 2021. godine, Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda je presudom [C-IV-15-0545] odbilo tužbu podnosioca zahteva kao neosnovanu, presudu koju je, na osnovu njegove žalbe, poništilo Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda dana 1. juna 2023. godine presudom [AC-I-21-0331-A0001], i obavezao Kosovsku agenciju za privatizaciju da isplati podnosiocu zahteva iznos od 495,96 € (četiri stotine devedeset pet evra i devedeset šest centi) na ime tri neisplaćene plate. U obe instance, Posebna komora Vrhovnog suda nije održala ročište, za šta je dala obrazloženje u odgovarajućim presudama.

Podnosilac zahteva, u okviru procesnih garancija člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, u suštini navodi (i) povredu načela jednakosti oružja, kada mu nije poslao odgovor na tužbu suprotne strane, odnosno Kosovske agencije za privatizaciju, kako bi pružio protiv-odgovor, koje je po njemu, predviđeno zakonodavstvom na snazi; kao i (ii) povredu prava na ročište, u vezi s kojom je naveo da je Žalbeno veće PKVS-a, ne dajući obrazloženje za odustajanje od zakazivanja ročišta, preinačio odluku Specijalizovanog veća Posebne komore Vrhovnog suda. Takođe, u svom zahtevu je naveo da Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda nije izdalo nalog za regulisanje i dopunu tužbe, čime je prekršilo procesne odredbe Zakona o PKVS-u za pitanja koja se odnose na KAP.

Vezano za navod o povredi načela jednakosti oružja, nakon što je razradio načela zasnovana na svoju sudsku praksu i praksu ESLJP-a u ovom slučaju, kao i relevantne odredbe zakonodavstva na snazi, Sud je ocenio da u svetlu okolnosti konkretnog slučaja proizilazi da nije neophodno da se tužiocu, u ovom slučaju podnosiocu zahteva, pošalje odgovor na tužbu suprotne strane kako bi on mogao da pruži protiv-odgovor. Kao posledica toga, Sud je takav navod proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama u kategoriji navoda „očiglednog odsustva povrede“.

Dok, u vezi sa navodom o neodržavanju ročišta, nakon što je razradio načela zasnovana na svoju sudsku praksu i praksu ESLJP-a u ovom slučaju, Sud je ocenio da postupci koji su razvijeni pred Posebnom komorom Vrhovnog suda: (i) ne pokreću nikakva pitanja posebne složenosti koja bi održavanje ročišta učinila neophodnim, između ostalog, zbog činjenice jer je osporenom presudom isti usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva i preinačio presudu prvog stepena; kao i (ii) iz prirode slučaja proizilazi da je Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda, na osnovu podnesaka i pisanog materijala, rešio slučaj na pravičan i razuman način, jer je podnosilac zahteva u svom tužbenom zahtevu izričito tražio da se poništi samo jedna odluka Kosovske agencije za privatizaciju.

Na kraju, što se tiče navoda da Posebna komora Vrhovnog suda nije izdala nalog za regulisanje i dopunu tužbe čime su povređene proceduralne odredbe zakonodavstva na snazi, zasnivajući se na svoju sudsku praksu, Sud je ocenio da je podnosilac zahteva pokrenuo uopštene navode bez preciziranja ustavnih prava za koja tvrdi da su povređena i ne razjašnjavajući činjenice koje obrazlažu konkretne navode. Stoga, ovaj navod je proglasio neprihvatljivim u kategoriji „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda.