USTAVNI SUD

KI34/20, podnosilac zahteva: Ramadan Zogaj, ocena ustavnosti presude AC-I-0003 Žalbenog veća za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 17. oktobra 2019. godine

KI34/20, rešenje o neprihvatljivosti, objavljeno 10. novembra 2020. godine

Ključne reči: pojedinačni zahtev, neovlašćena stranka, zahtev neprihvatljiv.

1. Sud podseća da se okolnosti ovog slučaja odnose na četiri različita sudska postupka, pokrenuta 2001. godine i okončana donošenjem osporene presude [AC-I-0003] od 18. oktobra 2019. godine Žalbenog veća PKVS-a. Sud prvo podseća da je na osnovu dopisa predmeta podnosilac zahteva koristio stan tokom perioda 1989 – 1992. godine, a zatim se preselio u isti stan u junu 1999. godine, za koji navodi da ga koristi do podnošenja svog zahteva Sudu 18. februara 2020. godine. Kao rezultat odluke [br. 221] od 22. novembra 1999. godine preduzeća DP „IGK Ballkani“, stan u kojem se uselio podnosilac zahteva dodeljen je radniku tog preduzeća H.H. Shodno tome, 5. januara 2000. godine, DP „IGK Ballkani“ i H.H. su zaključili ugovor za korišćenje stana. Podnosilac zahteva posebno osporava presudu AC-I-0003] od 18. oktobra 2019. godine Žalbenog veća PKVS-a, donetu u postupku koji je pokrenuo H.H. i u kojem podnosilac zahteva nije uopšte bio strana. Ovom presudom, Žalbeno veće je usvojilo pravo H.H. na kupovinu stana na osnovu korišćenja.

2. Podnosilac zahteva je međutim osporio navode Žalbenog veća, tvrdeći da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava u vezi sa članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP-a, stavom 1 člana 3. [Jednakost pred zakonom] Ustava, članom 7. [Vrednosti] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1 (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP-a.

3. Sud je prilikom ocene da li podnosilac zahteva ima status ovlašćene strane da podnese zahtev pred Sudom, primenjujući i standarde svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, utvrdio da je zahtev neprihvatljiv, zato što podnosilac zahteva nije ovlašćena stana, kao što je propisano u stavovima 1 i 7, člana 113. Ustava i pravilu 39 (1) (a) Poslovnika o radu, da podnese zahtev protiv presude, koja je doneta u postupku u kojem podnosilac zahteva nije bio strana u postupku ili u kojem nije odlučeno u vezi sa njegovim/njenim pravima.