USTAVNI SUD

KI82/24, Podnosilac: Shpejtim Ahmeti, Ocena ustavnosti presude PN. br. 250/2024 Apelacionog suda Kosova, od 14. novembra 2024. godine

KI10/24, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. oktobra 2024. godine, objavljeno dana 6. decembra 2024. godine.

Ključne reči: individualni zahtev, pogrešno tumačenje zakona, zastarevanje, međunarodna poternica,  neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da dok je podnosilac zahteva služio kaznu zatvora, preko naredbe direktora Odeljenja za pravosuđe, kazna suspendovana iz zdravstvenih razloga.  Pošto je bio u bekstvu, za njim je, po zahtevu Specijalnog tužilaštva, raspisana međunarodna poternica. S tim u vezi, podnosilac zahteva je Osnovnom sudu podneo zahtev za obustavu postupka zbog zastarelosti izvršenja kazne, koji je odbijen kao neosnovan uz obrazloženje da u njegovom slučaju nije tekao rok za zastarevanje tokom vremena dok mu je kazna bila suspendovana iz zdravstvenih razloga.  Protiv rešenja Osnovnog suda, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu zbog povrede zakonskih odredaba Krivičnog zakonika i pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja.  Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i potvrdio je rešenje Osnovnog suda, konstatujući da u slučaju podnosioca zahteva ne postoji relativno i apsolutno zastarevanje izvršenja kazne i da je Osnovni sud pravično sproveo materijalno pravo, odnosno Krivični zakon RSFJ, kao povoljniji zakon jer je propisivao kraće rokove za zastarevanje izvršenja kazne.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo da osporeno rešenje Apelacionog suda, narušava njegova prava i slobode zagarantovane članovima 21. [Opšta načela], 23. [Ljudsko dostojanstvo], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 35. [Sloboda kretanja] Ustava, u vezi sa članovima 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) i 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a. Što se tiče prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, podnosilac zahteva je naveo povredu zbog pogrešne primene zakona, a što se tiče povrede prava na slobodu kretanja iz člana 35. Ustava, isti je naveo da je međunarodna poternica protiv njega bila izdata u vremenskom periodu apsolutne zastarelosti kazne.

Prilikom ocenjivanja navoda podnosioca zahteva, Sud je, u početku, razradio načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava, a potom ih je primenio u okolnostima konkretnog slučaja. U vezi sa navodom podnosioca zahteva za pogrešno tumačenje zakona, odnosno u vezi sa primenom povoljnijeg zakona, Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije argumentovao da je tumačenje zakona od strane Apelacionog suda i Osnovnog suda očigledno pogrešno ili arbitrarno i da je za njega rezultiralo „arbitrarnim zaključcima“.  U nastavku, što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava na slobodu kretanja iz člana 35. Ustava kao rezultat međunarodne poternice koja je izdata u vremenskom periodu kada je izvršenje kazne u njegovom slučaju dostiglo apsolutnu zastarelost, Sud je ustanovio da je isti nepotkrepljen i neobrazložen, budući da su Osnovni sud i Apelacioni sud ocenili da nije bilo ni apsolutnog ni relativnog zastarevanja krivičnog dela i da rok zastarevanja nije tekao za vreme dok je kazna bila suspendovana. Na kraju, vezano za tvrdnje podnosioca zahteva o povredi članova 21. i 23. Ustava kao i člana 5. EKLJP, Sud je ocenio da isti nije razradio kako i zašto je došlo do te povrede.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, iz člana 31. Ustava, kao rezultat pogrešnog tumačenja zakona, pripadaju kategoriji navoda „četvrtog stepena“; dok navodi o povredi člana 35. Ustava i članova 21. i 23. Ustava kao i člana 5. EKLJP, pripadaju kategoriji “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, te da su isti očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.

Stoga, shodno stavu (2) pravila 34. Poslovnika, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv za razmatranje.