USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva tvrdi da je kao otac umrle ćerke, ovlašćeno lice da podnese zahtev ovom Sudu, i citira sudsku praksu ESLJP da bi potkrepio svoju tvrdnju, Podnosilac zahteva tvrdi da su prošle četiri godine istraga bez ikakvih suštinskih dokaza od strane tužilaštva da se identifikuje osumnjičeni koji je počinio ubistvo, da se pokrene optužnica, da obustavi ili da se slučaj potpuno zatvori,Podnosilac zahteva tvrdi da je primio “informativni izveštaj“ izdat od strane Generalne policijske direkcije za Okružnog tužioca u Prištini, iz koga: “se ne može izvući ni najmanje objašnjenje bitnih informacija u vezi sa smrću njegove ćerke“, Podnosilac zahteva tvrdi da mu je Tužilaštvo uskratilo pravo na pristup, kao najbližem rođaku umrlog lica, dosijeu istrage Tužilaštva, Podnosilac zahteva tvrdi da su pomenuta prava omogućena kao oštećenoj strani, članom 143 [Uvid u spis] Privremenog zakonika o krivičnom postupku Kosova (u daljem tekstu: PZKPK), kao i članom 40 [Javna rasprava i uvid u spise] Ustava, Podnosilac zahteva traži održavanje rasprave u skladu sa pravilom 39 Poslovnika o radu Suda, Sud smatra da na osnovu sudske prakse ESLJP, podnosilac zahteva, kao roditelj pokojne devojke, je neposredna žrtva i stoga ovlašćen da podnese zahtev pred ovim Sudom, (Vidi predmet Gakiyev i Gakiyeva protiv Rusije, zahtev br, 3179/05, presuda od 6, novembra 2009, god,), Sto se tiče tvrdnje podnosioca zahteva o kršenju člana 1, [Obaveza poštovanja ljudskih prava] i člana 2, [Pravo na život] u vezi sa članom 13, [Pravo na delotvorno pravno sredstvo] Konvencije, u vezi sa prekomernim trajanjem istražnog postupka, od strane javnih organa na Kosovu, Sud primećuje da na osnovu sudske praske ESLJP, država ima sustinske i proceduralne obaveze da štiti život svih lica pod njenom jurisdikcijom, t0 znaci da pravo na život mora biti zaštićeno zakonom kao suštinska obaveza s jedne strane, i razvojem adekvatne istrage kao proceduralni zahtev, s druge strane, Sud primećuje da na osnovu sudske prakse ESLJP, postoji nekoliko elemenata koji obezbeđuju „suštinsku svrhu“ istrage, naime: i) obaveza državnih organa da pokrenu istragu, kada je stvar stigla do njihovog saznanja, nezavisno od formalne žalbe uložene ad strane najbližeg rođaka, ii) nezavisnost i nepristrasnost u zakonu i u praksi lica koja su odgovorna za istragu, iii) istraga mora biti adekvatna u smislu da mora da bude u stanju da dovede do odluke o uzroku i okolnostima smrti, [ ,,,] i „identifikovanje i kažnjavanje onih koji su odgovorni“, Sledi da je zahtev očigledno neosnovan i treba biti odbijen kao neprihvatljiv, kao i zahtev podnosioca za održavanje rasprave treba da se odbija kao neprihvatljiv