USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.2(1) Ustava, tvrdeći da članovi 14.1.6, 22, 24, 25. i 27. Zakona o pravima i odgovornostima poslanika nisu u saglasnosti sa Ustavom na četiri nivoa: (1) oni obezbeđuju poslanicima penzije koje su povoljnije od penzija koje se daju drugim građanima, što je u suprotnosti sa ustavnim načelima jednakosti, vladavine prava, nediskriminacije i socijalne pravde; (2) penzije su očigledno neproporcionalne sa prosečnim penzijama na Kosovu, stoga nisu u saglasnosti sa načelima demokratije, jednakosti, nediskriminacije i socijalne pravde, utvrđene u članu 7. Ustava; (3) ovo regulisanje omogućava poslaniku da se vrati na svoje odgovarajuće radno mesto u javnom sektoru ili na neko radno mesto koje se finansira od javnih fondova, koje su oni imali pre početka mandata u Skupštini; i (4) nema nikakvog obrazloženja za drugačiji tretman penzija poslanika od ostalih građana. U odgovor, Skupština je tvrdila da je Zakon o pravima i odgovornostima poslanika bio usvojen na zakoniti način, Sud je odlučio da je zahtev prihvatljiv jer je ombudsman ovlašćena stranka po članovima 113.2 i 135.4 Ustava za podnošenje zahteva i da je zahtev podnet u roku od 5 meseci kako se propisuje članom 30. Zakona o Ustavnom sudu, koji se računa od datuma usvajanja osporenog zakona, Što se tiče merituma, Sud je uzeo u obzir osporene odredbe zakona, uporedio ih sa sličnim aranžmanima o zakonodavcima u 16 drugih država i razmotrio odgovarajuće odluke Ustavnih sudova Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, Sud je doneo pet zaključaka: (1) regulisanje ove penzije na nerazuman način odstupa od pravila o penzijama određenih Uredbom UNMIK-a br. 2005/20 i Zakonom br. 03/L-084; (2) zakon ne definiše dovoljno ovu beneficiju, koja nije slična otpremnini, povećanju plate, životnom osiguranju ili premiji, ona bi mogla da bude poklon bez jasno ispoljenog javnog cilja za koji Skupština nema ustavna ovlašćenja da dodeli; (3) osporene penzije su očigledno neproporcionalne sa prosečnim penzijama u zemlji, stoga nije postojao legitimni javni cilj za takav diskriminišući tretman; (4) osporene penzije su 8-10 puta više od osnovnih penzija koja se plaćaju iz Kosovskog budžeta, tako da takav neproporcionalan tretman postavlja ozbiljno pitanja da li je Skupština uzela u obzir članove 3, 7. i 24. Ustava kada je usvojila ovaj zakon; i (5) Skupština nije dostavila razumno objašnjenje u vezi sa legitimnim ciljem osporenog zakona, gubeći opštu pretpostavku da je ustavan, i ni ministar finansija niti Centralna banka nisu pružili objašnjenje ili obrazloženje o finansijskim ili ekonomskim implikacijama usvajanja ovog zakona, koji se usvojio uprkos snažnom protivljenju od strane nekih poslanika. Konačno, Sud je odlučio da određivanje penzija nije u skladu sa Ustavom, ali je dodao sa Skupština ima nadležnost da usvoji prikladni ustavni penzioni plan za poslanike i članove njihovih porodica u slučaju njihove smrti ili povrede, Iz gorenavedenih razloga, Sud je doneo presudu da je zahtev prihvatljiv, zaključujući da odnosne odredbe Zakona o pravima i odgovornostima poslanika nisu u saglasnosti sa članovima 3.2, 7. i 74. Ustava, proglašavajući navedene odredbe nevažećim i bez pravnog dejstva, odlučujući da privremeni nalog Suda o obustavljanju primene navedenih odredbi postaje stalni nalog i oglašavajući da presuda stupa na snagu odmah