USTAVNI SUD

KI19/18, Podnocilac zahteva: Fatmir Syla, ocena ustavnosti rešenja Rev.br. 237/2017 Vrhovnog suda Kosova  od 9. novembra 2017. godine

KI19/18, rešenje o neprihvatljivosti od 25. maja 2018. godine, objavljeno 18. juna 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, nenadležan, tužba, materijalna naknada

Dana 10. februara 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Gnjilanu (u daljem tekstu: Osnovni sud) protiv Vlade Republike Srbije za naknadu materijalne i nematerijalne štete koja mu je pričinjena u periodu između 10. aprila 1999. godine do 12. juna 1999. godine.

Dana 14. februara 2017. godine, Osnovni sud se rešenjem (N.nr. 37/2017) oglasio teritorijalno nenadležnim u prvoj tački izreke i uputio stranku da podnese tužbu nadležnom sudu u Republici Srbiji u drugoj tački izreke.

Dana 26. juna 2017. godine, Apelacioni sud je rešenjem (Ac.nr. 2041/17) potvrdio prvu tačku izreke Osnovnog suda kojom se oglasio teritorijalno nenadležnim, i preinačio drugu tačku izreke tako što je odbacio tužbu podnosioca zahteva.

Dana 9. novembra 2017. godine, Vrhovni sud je rešenjem (Rev. br. 237/2017), odbio reviziju podnosioca zahteva, kao neosnovanu. Vrhovni sud je u svojoj odluci obrazložio da se u konkretnom slučaju radi o pravno-imovinskom sporu u stranoj zemlji i da važe pravila međunarodnog prava, za šta domaći sud nije nadležan da odluči.

Vrhovni sud je dalje precizirao da se u slučaju podnosioca zahteva “ … nadležnost naših sudova u sporovima sa međunarodnim (stranim) elementima, ne može primeniti u konkretnom slučaju jer se ovde ne radi ni o stranim fizičkim licima, niti o stranim pravnim licima, već o stranoj državi sa kojom do ovog trenutka država Kosovo na čijoj teritoriji je pričinjena šteta nije zaključila nikakav međunarodni sporazum (bilateralni, itd.) o nadležnosti domaćih sudova za ove vrste sporova.”

Kao rezime, Sud smatra da podnosilac zahteva nije dostavio dokaze, činjenice i argumente koji ukazuju na to da su postupci u redovnim sudovima na bilo koji način predstavljali ustavnu povredu njegovih prava garantovanih Ustavom, odnosno članovima 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, članom 6 EKLjP ili članom 15. UDLjP.

Shodno tome, zahtev podnosioca je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljivim u skladu sa članom 48. Zakona i pravilom 36 (1) (d) i (2) (d) Poslovnika.