USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva g. Shaban Mustafa je podneo zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova, osporavajući presudu Vrhovnog suda, Rev.br. 406/2008, zbog kršenja njegovih prava na garantovanih članom 3.2 [Jednakost pred Zakonom], 24.1 [Jednakost pred Zakonom], i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i člana 6 ESLJP. Podnosilac zahteva se naročito žali da je Vrhovni sud doneo presudu, a da podnosilac zahteva nije bio obavešten niti je bio pozvan da u postupku učestvuje na isti način kao i javni tužilac. Glavni državni tužilac je odgovorio da podržava presudu Vrhovnog suda, i da nisu prekršena Ustavom zagarantovana prava podnosioca zahteva.
Po pitanju prihvatljivosti zahteva, Sud smatra, oslanjajući se na jednostavan jezik člana 113.7 da je zahtev prihvatljiv, jer se u sadašnjem zahtevu od strane g. Shaban Mustafe, vlasnika “Beni Dona” preduzeća, osporava ustavnost presude Rev.br. 406/2008 Vrhovnog suda, od 3. septembra 2010. godine usmerena protiv preduzeća. Stoga, podnosilac zahteva se mora smatrati kao pravno lice, koje ima pravo da podnese ovaj predmet pred sudom, koji je iscrpio sve pravne lekove kao što je predviđeno zakonom, u skladu sa članom 21.4 i članom 113.7 Ustava. Što se tiče uslova iz člana 49. Zakona, prema kojem je podnosilac zahteva dužan da zahtev podnese u roku od (4) meseca, iz podnesaka podnosioca zahteva Sud je došao do zaključka da je gore navedena presuda Vrhovnog suda uručena preduzeću 6. oktobra 2010. god., dok je podnosilac zahteva podneo zahtev Sudu dana 12. oktobra 2010. god. tj. u okviru četvoromesečnog zakonskog roka, kao što je propisano članom 49. Zakona. Dalje, podnosilac zahteva je detaljno izneo koja prava zagarantovana Ustavom i EKLJP-om su mu navodno prekršena i od strane kojeg javnog organa. Stoga Sud takođe smatra je da je podnosilac zahteva ispunio uslov iz člana 48. Zakona.
O meritumu zahteva, Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije mogao da ostvari svoje pravo na pravično suđenje bez prisustvovanja u ovom postupku pred Vrhovnim sudom.
Stoga, ne obaveštavanjem podnosioca o zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetog od strane javnog tužioca i njegovim ne pozivanjem kao stranke u postuku pred Vrhovnim sudom, Vrhovni sud je svojom presudom od 3. septembra 2010. god. prekršio prava podnosioca zahteva na pravično suđenje u skladu sa članom 31 Ustava i članom 6.(1) EKJP-a. Prilikom donošenja odluke Sud se takođe oslanjao na odluke Evropskog suda za ljudska prava, koje se bave istim ili sličnim pitanjem. Sud je presudu Vrhovnog suda Kosova proglasio ništavnom i poništio je vraćajući presudu Vrhovnom sudu na ponovno razmatranje saglasno presudi ovog Suda.