USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva navodi da je Vrhovni sud u svojoj presudi Rev, br, 308/2007, od 10, juna 2010, god,, doveo nju u neravnopravan položaj vis-a-vis njenim bivšim kolegama koji su bili u istoj situaciji, odnosno koji su imali status stalnog zaposlenja u istoj kompaniji, dobili slučaj u Vrhovnom sudu i samim tim su ponovo vraćeni na prethodna radna mesta, Podnosilac zahteva navodi da se samo u njenom slučaju drugačije odlučilo u Vrhovnom sudu, i tako je ona postala žrtva nepravde i diskriminacije, U početku, ona je u svakom podnesku priložila dve presude Vrhovnog suda, obe izdate 17, januara 2008, god, (pod Rev, br, 126/2007 i Rev, br, 177/2007) koje se odnose na dvoje njenih bivših kolega, dok u svom pisanom podnesku od 26, septembra 2011, god, podnosilac je navela imena 6 bivših kolega koji su dobili slučajeve pred Vrhovnim sudom (uključujući i imena dvojice kolega čije je presude već podnela), Međutim, po mišljenju ovog Suda, presuda Vrhovnog suda, zanemarujući pristojnu procenu argumenata podnosioca zahteva, u vezi sa stalnim statusom zaposlenja, iako su oni bili specifični, relevantni i važni, nije ispunio obaveze Vrhovnog suda, iz člana 6,1 EKLJP da ispuni obavezu navođenja uslova (vidi, mutatis mutandis, EKLJP, presuda od 18, jula 2006, god,, u slučaju Pronina protiv Ukrajine, zahtev br, 63566/00; vidi, takođe, sudsku presudu u slučaju br, KI40/09, Imer Ibrahimi i 48 drugih radnika KEK-a, odnosno “KEK presuda”), Štaviše, Sud primećuje da je Vrhovni sud svoju presudu Rev, br, 154/2008, od 7, februara 2011, god, odnosno 7 meseci nakon presude u slučaju podnosioca zahteva, nije ponovio svoje nalaze u slučaju podnosioca zahteva, ali je ponovo rešio na isti način, kao što je učinio u četiri prethodna slučaja, pre slučaja podnosioca zahteva, smatrajući potvrđivanje statusa stalnog radnog odnosa kao predmetnu stvar sporova i koristeći isto obimno i detaljno obrazloženje za odbijanje revizije podnete od strane “Kosova e Re”,
U ovim okolnostima, Sud je ustanovio da je Vrhovni sud u slučaju podnosioca zahteva očigledno delovao arbitrarno i u suprotnosti sa načelima elaborisanim od strane ESLJP u gore navedenoj presudi u slučaju Nejdet Sahin i Perihan Sahin protiv Turske [GC], br, 13279/05, od 20, oktobra 2011, god, Prema tome, Sud zaključuje da je bilo povrede člana 31 Ustava, u vezi sa članom 6,1 EKLJP