Podnosilac zahteva nije tačno definisao koje pravo garantovano Ustavom je prekršeno, ali je naglasio da su osporenim odlukama prekršena prava “ prema zakonima koji su na snazi, Ustavu i Međunarodnim konvencijama”, Sud smatra da u zahtevu nema ničega što govori da je sudu, i u ovom slučaju i Komisiji ministarstva rada i socijalne zaštite , tokom ispitivanja slučaja nedostajala nepristrasnost, ili da je postupak bio nepravičan. Sama činjenica da su podnosioci nezadovoljni ishodom slučaja, ne mogu da im posluže kao pravo da pokrenu argumentovan zahtev zbog kršenja člana 31 Ustava, Sud je zaključio da je zahtev neprihvatljiv i očigledno neosnovan.
Isma Bunjaku
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
administrative