Podnosilac zahteva je zahtev podneo shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da mu je odlukom Vrhovnog suda iz 2004. prekršena pravo na rad i pravo na nadoknadu, navodeći da je ovom odlukom na arbitraran način poništena odluka nižeg suda o njegovom vraćanju na radno mesto nakon raskida i retroaktivnu nadoknadu plata, Sud je odlučio da zahtev nije ratione temporis u saglasnosti sa Ustavom i da je neprihvatljiv prema članu 113. stavu 7. Ustava, članu 56. Zakona o Ustavnom sudu i pravilu 36. Poslovnika o radu jer se odnosio na događaje koji su se desili pre nego što je Ustav stupio na snagu, citirajući slučaj Jasiúnienè protiv Litvanije
Ismet Hebibi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je ratione temporis van jurisdikcije Suda
Civilni