Podnosilac zahteva je podnela zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava tvrdeći da su joj povređena prava iz članova 31, 49. i 54. Ustava presudom Vrhovnog suda, kojom je odluka nižih sudova vraćena na ponovno razmatranje i odbijena tužba podnosioca zahteva protiv banke Raiffeisen u vezi sa prekidom radnog odnosa, tvrdeći da ona ne predstavlja pravični i nepristrasni ishod, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv na osnovu člana 102, 103. i 113.7 Ustava i pravila 36.1(c) Poslovnika o radu jer je podnosilac zahteva prosto izrazila svoje nezadovoljstvo ishodom i nije posebno navela način na koji su njena prava povređena i u kojoj fazi postupka je došlo do povrede, citirajući slučaj Mezotur-Tiszacugi Tarsulat protiv Mađarske, Sud je dodao da je njegovo uloga ograničena na rešavanje ustavnih sporova, a ne činjeničnih sporova, citirajući slučaj Akdivar protiv Turske
Xhevrije Haliti
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni