USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, osporavajući presudu Vrhovnog suda Kosova rev br, 34/12 od 08, oktobra 2012, godine, godine kojim je rešen imovinsko-pravni spor nastao usled zahteva za utvrđivanje vlasništva nad spornom nepokretnosti između podnosioca zahteva i trećih lica, Podnosilac zahteva smatra da su mu ovom prilikom povređena ustavna prava iz članova 3, (Jednakost pred zakonom), 5, (Jezici) član 31, (Pravo na pravično i nepristrasno suđenje), član 54, (Pravo na sudsku zaštitu) Ustava Republike Kosovo i član 6, (Evropske konvencije o ljudskim pravima), zbog ne dostavljanjem presude na njegovom maternjem jeziku, prilikom sastavljanja presude sud je presudu sastavio samo na srpskom, a ne i na albanskom jeziku i samim tim je izazvao poteškoće da se potpuno razume sadržaj presude, Odlučujući o zahtevu podnosioca Izahir Troni, Ustavni sud je ustanovio da je prvostepeni Sud uputio stranke da imaju pravo da prilikom suđenja i tokom celog postupka služe svojim službenim jezikom, ali su stranke izjavile da poznaju jezik na kome se vodi postupak i da im nije potreban prevod, što je podnosilac naveo kao osnov za podnošenje zahteva Ustavnom sudu, Stoga Sud je zaključio da se podnosilac zahteva odrekao prava na koje se poziva da mu je povređeno pa je njegov zahtev očigledno neosnovan jer iznete činjenice ni na koji način ne opravdavaju tvrdnju i kršenju ustavnih prava