USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava tvrdeći sa su mu presudom Vrhovnog suda povređena ustavna prava iz članova 22, 46.1 i 46.3 Ustava, kao i iz člana 1. Protokola 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, presudom kojom je potvrđena odluka sudova nižih instanci, kojom je odbijen zahtev podnosioca zahteva za kompenzaciju za eksproprisanu imovinu, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv na osnovu člana 48, Zakona o Ustavnom sudu jer podnosilac zahteva nije specifično naveo ustavna prava i slobode koje su prekršene, ili radnje javnog organa koje su se odnosile na navodne povrede, naglasivši nedostatak prima facie dokaza da bi se potvrdilo da je bilo ustavne povrede, citirajući slučaj Vanek protiv Republike Slovačke. Sud je naglasio da je njegova nadležnost ograničena na rešavanje ustavnih sporova, ka na primer, da li je podnosilac zahteva dobio pravično suđenje, a ne u rešavanju sporova oko činjenica ili materijalnog prava, citirajući slučajeve Garcia Ruiz protiv Španije i Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, istakavši da podnosilac zahteva nije osporavao pravičnost postupka pred sudovima nižeg stepena