USTAVNI SUD

Podnosioci su podneli zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava Kosova, navodeći da su njegova ustavna prava i slobode prekršena presudama redovnih sudova svih stepena, kojima su podnosioci zahteva osuđeni kaznom zatvora u vezi sa optužbama, između ostalog, za izvršenje krivičnog dela ubistvo. Podnosioci su naveli da su redovni sudovi svih stepena prekršili njegova prava i slobode garantovana članom 30, 31, 33. Ustava Kosova i članom 5 (1), članom 6 (1) (2) i članom 14. Evropske Konvencije za Ljudska Prava.

Sud je našao da je zahtev podnosioca neprihvatljiv na osnovu pravila 36. Poslovnika o radu, zato što je bio očigledno neosnovan. Sud je svoju odluku obrazložio naglašavajući da su redovni sudovi uzeli u obzir i odgovorili na žalbe podnosioca o pravnim pitanjima koje se odnose na prihvatljivosti dokaza i njihovo potvrđivanje, potvrđivanje činjeničnog stanja i sprovođenja krivičnog postupka. Sud je isto tako ponovio da nije apelacioni sud ili sud četvrtog stepena i da je potpuno i pravično potvrđivanje činjeničnog stanja nadležnost redovnih sudova. Citirajući odluku ESLJP u slučaju Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Mađarske, Sud je u nastavku obrazložio činjenicu da samim tim što podnosilac zahteva nije zadovoljan ishodom slučaja, ne može da podnese argumentovani zahtev o kršenju ustavnih prva i sloboda. Zbog gore navedenih razloga, Sud je odlučio da odbije zahtev podnosilaca kao neprihvatljiv.