USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podnela zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova, navodeći da su njena prava na osnovu člana 24 [Jednakost pred Zakonom], 32 [Pravo na pravne lekove] prekršena na osnovu odluke Višeg suda za prekršaje u Prištini, koji je potvrdio odluku Opštinskog suda za prekršaje u Prizrenu u odnosu na kaznu, ali je podnosiocu zahteva promenio rok zabrane ulaska na jednu godinu.
Sud smatra da je zahtev neprihvatljiv jer podnosilac zahteva nije dostavila dokaze da su relevantni postupci na bilo koji način nepravedni ili sadrže samovoljnost. Stoga, Sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 36 (1.c) Poslovnika o radu.
Osim toga, kao u upravnom postupku Sud primećuje da je podnosilac zahteva pokrenula postupak u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom protiv odluke Komisije za žalbe od 18. avgusta 2011. godine. Međutim, Vrhovni sud još uvek nije doneo odluku po navedenom predmetu. Proizilazi da je zahtev neprihvatljiv zbog ne iscrpljenosti.